Branič

403

жаочеву, мора је и доказати 1 ). Ну, еавесност, као нешто унутарње , субјективно, не може ее директно доказивати, већ се на н>у даје закључити из прилика, које су пратиле нрибављање ствари. Ово исто важи и за несавееност. Доказивање несавесности бива по општим правилима о доказивању; дакле, може се доказивати свим срествима, па и сведоцима, јер ономе, који алегира несавесност нпје било могућно прибавити писмену исправу. г) Рок одржаја Скетрив) За нрибављање својине одржајем тражи се још и то: да је државина, каква је до сад описана, трајала без нрекида неко законом одређено време. То се време назива роком ддржаја (ЕгаИгипдбМ^). У ногледу на тај рок одржај се разликује на редован и ваиредап. Рок ванредног одржаја је дужи од онога код редовног одржаја. (Ср. §931 с §§ 928 и 929). Рок редовнога одржаја у свим законицима варира према разлици иокретних и непокретних ствари. Тако: а) У римскоме ираву , под Јустинијаном, рок одржаја за ирибављање својине на иокретну ствар био је 3 год.; а односно ненокретности .10 и 20 год., према томе, да ли је узукапија текла М1 Те г р г а е8е п 1 е8 или 1п1ег ађвеп^ев т. ј. да ли су сопственик ствари, иротиву кога је узукапија текла, и прибавитељ (пзпсарјепб), у чију је корист она текла, становали у једној истој ировинцији (онда 10 год.) или нису (онда 20 год.), а без обзира на то : да ли се и дотично ненокретно добро налазило у тој истој провинцији или у другој којој. У случају, кад та два лица нису свих 10 год. становали у једној истој провинцији већ мање, онда су се та два рока, 10 и 20 год., комбиновали тако: да осуство износи двапут већи број година од онога броја, који представља разлику између броја година нрисуства и 10 год.

Ј ) В. напред цитираие заХонике и § 233 наш грађ. зак., даље, ча. 2268 француоког и чл. 702 италијанског граЈј. зак.