Branič

410

б) рок државине од 30 год. гевр. 40 год. — Ассешо робеевбЈоша је и овде допуштена. Рок иочиње тећи од кад је власничка тужба могућна (ушсНсаИо иа1а). Овај одржај обухвата и оне ствари, које се не могу редовним одржајем нрибавити у својину, као: државне, владаочеве, малолетникове, као и ненокретности које нрииадају цркви и другим добротворним заводима. Како је овај одржај регулисан у законицима'? Француски грађ. зак. га усвојио у чл. 2265 , (као ргевспрИои 1геи1епаи'е), с тим, да он не тражи не само иравни основ државине него ни савесност држаочеву. Саксопски законик, ограничавајући уопште одржај само на иокретне ствари (§ 279) , допушта да савестан држилац може, и без иравнога основа, стећи покретну ствар у својину 30 год. државином (иначе 3 годишњом) в. §§ 260 и 261. Аустриски законик иазива у § 1472 изванредним одржајем, прибављање својине на ствари, које припадају држави, црквама, општинама и другим допуштеним корпорацијама, а услед савеене и на правном основу прибављене државине, која је трајала 6 (за иокретне), 6 или 40 год. (за непокретности), према томе, да ли су ове биле уписане у башт. књиге на име држаочево или нису. Овоме § 1472 одговара § 931 нашег грађан. законика, с том разликом, што наш законик за непокретности тражи 12 гевр. 36 год. Несавестан држалац ни по аустр. ни ио нашем законику не може се користити одржајем (аг^;. из § 926 нашег грађ. зак.; а за аустр. в. §§ 1463 и 1477). Ош<1 ј 11X18, што се тиче савесног држаоца, који нема правнога основа државине? На ово питање одговара нам § 1477 аустр. зак. овако: ,,"\Уег сИеЕгећжип^ ап!" ешеп 2еИгаит уоп 30 ос!ег 40 Јаћгеп 8ШШ, 1)ес1аг1' кетег Ап^аће (1ее гесћ1апа881§еи ТИек. 1)1е §'е^еи јћи егшевепе 1Јпге<Шсћ1<;е1Т с1ев Веаћгев асћћевз! аћег аисћ 1н сИечет 1ац§'ет 2ећгаите сће ЕгвИгип^*