Branič

411

аиа;—т. ј. Ео оснива одржај на време од 30 или 40 год., тај није дужан показати правног основа (своје државине). Ајш , ако би му се доказала несавесност државине, онда .је одржај искључен и у овом дужем року." А наш законик о овоме нитању ћути. Ми мислимо, да се према § 926 , такав држалац не може користити одржајем. Признајемо, да је ово веома незгодно по општи интерес, рад кога је одржај уошите и уведен, али у овакој ствари, неоиходно је нотребно позитивно наређење. Да наведемо и врло јасне одредбе црногорског оншт. имов. законика. Чл. 46 „Ко буде, без зле мисли, непрекидно држао као власник пуних 30 год. какво неиокретно добро, на баш да и не може доказати , на коме га је законфу темељу стекао, добро постаје његова чиста и тврда влаштина, чим истече рок тога изваиредног одржаја." Чл. 92 „Ко нак незломислено као власник држи иокретиу ствар, али не може доказати, којим му је закопитим иутем дошла у држину, он ће тек изванредним одржајем, т. ј. послије 15 год. непрекидне држине стећи влаштину те ствари." И, Чл. 845 2 аћ „Пошто је овдје (код одржаја) ријеч само о незломисленој држини, разумије се, да онај који нешто држи у злој мисли, никада не може ствар одржајем стећи." V Прекид и обуетављање одржаја Да би се одржајем стекла својина на извесну ствар, тражи се, да је државина те ствари трајала неарекидно кроз све време, које је за одржај одређено; дакле, даније ирекидана ; као и ,то, да није за то време правно узнемиравана. Ако је једно од овога двога настуиило, вели се: да је одржај ирекинут. Ирекид (пвпграИо или т^етгрпо 1 ) одржаја^значи: да је наступио такав догађај, који чиии, да је досадања државина узаман била. г ) ГжлгрнИо сн!. П8исар10тв т^егпцШо. 1ј. 2, 0. 11. 4.1, 3.