Branič

3

3*

црквених општина и заједница. ') Гизо опет, који се нарочито бавио тим пнтањем у познатом већ делу, налази га и ако у нејасноме облику у сталешким скупштинама за време Франачких краљева и у почецича шпанских Кортеса. 'Го су, вели он, били само бесплодни покушаји, али инак је у њима клица тога система. 2 ) Две су само тачке у којима се сви писци слажу: да је тај систем у данашњој Форми европски континенат позајмио од Енглеске и да је он у развитку своме прошао кроз две Фазе. У прво доба он је био сталешкп, и као таквога налазимо га и у Енглеској и у Француској и у Шпанији и у Немачкој; али од XVI века он почиње свуда ишчезавати пред апсолутизмом, осим у Енглеској и Швајцарској где је почео прелазити поступно у другу Фазу још од почетка XIV века. У првој Фази он је базиран на онеме праву што га имађаше моћна Феудална аристократија, да се сматра за господара земље и народа на својој територији. Наоружана с једне стране тим правом, а с друге и иначе моћна, она је успела да у Магнакарти извојује себи право, бар они који су били непосредни васали енглескога краља, да образују као неко саветничко тело, без којега владалац није решавао важнија земаљска пптања. Ма^па сћагЧа разликује те васале на двоје: оне које је краљ позивао појединце личним писмом: архиепископе, епископе, лордове и велике бароне, и оне које је позивао посредно и једним писмом. Тако сакупљени ови васалп састављаху „велики савет" све до XIII века, али одмах за тим и ниже духовништво са осталим племством улази у тај савет и издваја се од непосредних краљевих васала. У току XIII века и доцнијим развитком енглескога друштва дошло се дотле, да су и поједине варошн и бургови са својим становништвом постали од уплива и извојевали себи право да буду представљени. Но не треба опет мислити, да су представници бургова и вароши чинили целину са пред-

{ ) В. Н. Аћгепз: ^акиггесћ!; е1с. 1871 Т. стр. 372.

2 ) В. СгиЈго!:: Швк. (1и доиуегпзтеШ; гергезеп!; »ПГ. 1880. Т. II сгр. 12.