Branič

34

привредном животу, који служи за базис њиховоме свестраном развитку ? Све сметље, све препреке што стоје на путу пеиосредноме вршењу разних послова народом, отклањају се народним представништвом, т. ј. органом састављеним од људи које су бирачи изабрали, да у место њих раде оно што би они сами као чланови државе имали радитп. Г1о томе, дакле, нар. представништво можемо сматрати као неки одбор изабран од целог народа а између самих грађана. Представнички систем онакав каквога ми овде изнесмо не налазпмо у старих народа. Он је продукат новијега времена, ма да му неке тамне почетке налазимо још у римским центуриским комицијама, а нарочито у сталешким скупштинамау средњ. веку. Представнички систем, онакав каквога впдимо данас, пренесен је на европски континенат из Енглеске. Истина и на континенту у старој Германији и Галији мого би се наћи по где који знак тога снстема у њиховим старим установама, али то су тако тамни почеци да се на њих не смемо много ослањати. Праве почетке тога система треба тражити само у оним установама, у којима видимо бар неке знаке који тај систем карактеригау. Све остале установе, које тих карактерних црта немају, не могу се сматрати као претходнице предст. система. Тп карактерни знаци представничке владе у главноме су ово: ггринцип представничке владе апсолутно пориче и противан је свакој апсолутној власти, ма какву Форму ова узимала на се,- а за тим ов има за битни услов начело одговорности. То је његова садржина. Спољпи знапи тога система су: подела власти, начело избора и начело јавности. Међу писцима којп су се бавили тим питањем није се дошло до сагласности о првим почецима представничког система. Докле га једнп као Монтескије и Блунчли доводе из установа старе Германије, дотле други, Захарпја и Вилмен, налазе да му је почетак још у старим хришћапским скупштинама састављеним од изасланика разних