Branič

413

А сад да разгледамо узроке и једиога и другога. I УзроОјП иргкидања одржаја. Прекид одржаја разликује се на ириродан |иаиграИо паћггаКб) и цивилан (и. сју Ш « Ј ; Природан ирекид одржаја иаступа : а) кад је држалац лишеи државине. — Ну нрекИд не наступа одиах у тренутку Фактичког лишења државине, него, но истеку рока за иодизање државинске тужбе ради повраћаја ствари у државину. Тај је рок у француеком законику од године дана (чл. 2243 „II у а т^еггирИоп наШгеПе, 1ог8^ие 1е роааеабеиг ек^ рпуе, релЈап! р1п8 <Гип ап, <1е 1а јошввапсе с1е 1а сћоае, 8011 раг Гапсхеп ргорпеГап-е, во1(; тете раг ии Кеге."); у аустр. законику од 30 дана; у црногорском три месеца (чл. 830). Наш законодавац није решио ово нигање о моиенту губитка државине. б) кад у току одржаја наступи несавесноет држаочева, јер та1а 1н1е8 8ирегуеп1еп8 посе! (Црногорски зак. чл. 847 ,,Прекида се одржај кад држитељ зломислен постане. . .."). Тако и по нашем законику (аг$. у § 926) ; и, в) кад ствар изиђе из саобраћаја. (В. црногорски зак. чл. 847). А цивилан прекид наступа: а) кад држалац иризна нраво онога противу кога одржај тече. —- Признање може бити учињено или изреком или ирећутно т. $\ конклудентном радњом илн делом (В. § 945 нашег законика = § 1497 аустр. зак.); и, б) кад је држаоцу достављена (аг§\ из § 207 ,,судски ономенут") тужба онога, противу кога тече одржај (§ 945), но под условом: да је тужшхац иарницу и добио; иначе, прекида није било. — Проста нредаја тужбе суду не нрекида оДржај. Тужба треба да је уредна и надлежном суду предата, јер само се код тога суда може „водити" (§ 945) нарница. — Тужба претвара држаоца у несавесног (§ 207), вранич III год. 28