Branič

412

С прекидом одржаја слично је обустављање (сусиеизија) државине (шшсархо Догтјев®, дшевсепб). Оно значи: да је наступио такав догађај који чини, да се она државина, која ноеле њега траје, не рачуна у одржај све дотле, докле не наступи противан догађај који иродужује ток одржајнога рока. По овоме види се: да прекид и обустављање одржаја имају заједничкога то: што обоје лретпостављају отиочети али недовршени одржај; а да се. опет, разликују у томе: што прекид сасвгм понпштава сву корист држаочеву (прескрибентову) од досадање државине ради одржаја, тако, да прескрибент може одмах отпочети нов одржај, чим се, после тога нрекида, стеку све иогодбе за одржај; нрекид, дакле, дејствује само на ирошлост , а не и на будућност. А обустављање одржаја нак тренутно задржава ток одржаја, који ће се иродужити чим нрестане узрок, који га је обуставио ; време досадање државине не нропада, већ се резервише да се доцнијем току одржаја урачуна. Накратко и Фигурво казав : ирекид је смрт отпочетог одржаја, а обустављање само боловање или спавање исгога. И о нрекиду и о обустављању одржаја говори се не само у теорији већ и у законицима. Најјасније о овоме говори црногорски оишти имов. зак. у члану 847 друга алинеа: „Кад се ирекине течај одржају, тиме се за њ иеновратно губи све вријеме које је до прекида истекло. IIо томе, кад послије прекида прилике учине те одржај онет тећи може за дотадањег држитеља, тад цијело вријеме, које закон одређује за одржај, почиње се носве изновице бројити;" и, у чл. 848 опет 2 ал. „За све време спријечења одржај не тече, а ако је почео тећи обуставља се; — али зато, све остало вријеме које истече, било прије било послије тога, убраја се потпуно у рок одржаја." Наш гра1). закоиик говори о прекиду у § 94$ (аустр. § 1497), а о обустављању одржаја у §§ 942, 943 и 944 ( аустр. §§ 1494, 1495 и 1496).