Branič

425

у тошкој опширности ни у једној досадашњој систематичкој кодиФикацији, и ти критичари то забиљежише као изванредну заслугу кодиФикатору, То се исто види и у дра Дикела; али он, што је много важније, показује нам нове стазе, којима је кодиФикатор ударио, узимајући у рачун до тога ступња нравне обичаје. Тако, на пр., истиче Дикел тај Факат, да неки нредмети нијесу кодиФиковани да би се тако писано и ненисано право одржало у равној мјери; он показује, како су у законику нризнати без околшпања правни обичаји, као допуна писаних правила; он излаже, како је знатно проширено ноље примјени нравнога обичаја особитим уређењеи аналогије и учења о тумачењу закона. Већ саме ове новине нијесу, јамачно, без важности, али опет ми сумњамо, да ли би писац ради њих самијех уврстио већ у натпис своје расправе врло замашну ставку : „м о његовој (закониковој) важности за КОДИФИКОвање у ОП "ће," као што ју је, заиста, уврстио. И, заиста, он налази у законику још не мали број новијех нажннјех начела, и што је с научнога гледишта још знатније, он налази неколицину значајнијех нравила, којих се кодиФикатор иридржавао, да би достигао особите циљеве, на које је смјерао у својим кодиФикаторскимрадњама. И, заиста, Дикелнабраја навлаш: „Одређење садржаја у законику, које је учинио на основу особитијех начела, гдје су неки предмети искључени, који се обично находе у другим законицима, и на супрот, гдје су неки дијелови примљени, који се у другим законицима не находе. „Особити начин, којим су предмети у законику разређени, и који се претежно оснива на начелу: постунати од но шатијега к ономе што је мање , или што није никако нознато. „Цијелу систему правила, која се тичу језика, стила и одређења текничких термина и т. д., да би законик био ириступачан не само стручницима, него колико је год више могуће, и не стручпицима.