Branič

426

„Неколицину других начина и правила, који нагињу на то, да се избјегне расцијен у правноме животу, какав расцијен већ опетоји у праву другијех држава." Пошљетке наведенијех и других новијех путова, којима је кодиФикатор ударио у својој радњи. оцјењује др. Дикел и упоређује их често са резултатима добитијем у новоме пројекту њемачког грађанскога законика, и он често изјављује управо да заслужује не само пажњу, него и примјену у кодиФиковању у оиће —•; друга налази, да могу служиги обрасцом само неким државама —; а јотп неке да могу нобудИти к плодноме научном изискивању и уиоређивању. Ови неочекивани пошљеци кодиФикације једне микроскопне кнежевине, гдје до скоро ученој текници мјеста не бијаше, дају већ сами по себи црногорском законику, као што се Дикел изражава: „врло иочасно мјесто међу јевроиским кодификацијама." Ипак међу руководнијем начелима, које је црногорски кодиФикатор за свој носао ноставио, нама се чиниједно да је од особите важности за свеонћу теорију и праксу кодиФикације ; ми овдје мислимо на први покушај нарочите категоризацЦ]е аредмета, за које се обично узима, да сачињавају грађаиско ираво, и одређивања сваке од тијех категорија особитијем и различиијем иачином ио њеним сиецијалним својствима, и ио укуином циљу, на који се ири кодификацији смјера. Из тога, што је Дикел изложио упоредно са расправом самога кодиФикатора о „начелима и методу 1 )" ми видимо, да, Богишић све дидактичне елементе грађанскога ирава сматра као особиту категорију , и обрађује је са свијем различно од обрађивања елемента дисиозитивног значаја; тијем искључује он цијелу категорију елемената из законика, као разноврсну (ћскего^епе) с осталијем пред-

') V. Во§18к : (јпе)(1П«в то(« вчг 1в8 рппсГрев е* 1а те1,ћо(1о аијујв (Јапз 1а еоЛШса<Јои (1и (1гоИ оју И (1и Моп1бп%го. Рапа 1868.