Branič

481

тражбе грађанске, а не трговачке природе, као што је овде случај, где је жалилац притежалац менице, јер за исплату меничних дуговања стављен је §-ом 124-им трг. зак. тај услов, да онај, који меницу плати, узме натраг свој нријем — меницу ; у противном случају не ослобођава се од обвезе према сопственику менице, ако би она и у друге руке нрешла, као што је овде случај, где је жалилац сопственик менице, а уступитељ исте Ђорђе, дужник Вукоманов по признаници, коју му је издао Ђорђе, од тражбе жалиочеве по меници, коју је издао Вукоман и која је жиром прешла у својину жалиоца". Суд округа ужичког нрема овим примедбама нреиначиоје нрво своје решење и донео одлуку, да се његово осудно решење пусти у извршење. Овако схватаље П-ог одељења Касац. суда, по моме мишлењу, није коректно, нити закону саобразно, што се одмах на нрви поглед види, јер оно резонишући о тражбама трговачке нрироде и наводећи за основ своме мишљењу § 124 трг. зак. смело је с ума, да је у наведеноме случају устуиилац нренео на иријемника право ао меници иротестирашуј због неисалате % 114 трг. зак., — дакле , аравно дејство устуаљења има овде да се цени ао гра/јанском праву. ГГа кад је тако и кад се овњм уступљењем заснива нов облигаторни одношај између устуниоца и пријемника права, на основу кога пријемник, задобија сва поверилачка права уступиоца, и кад пријемник, према томе, не долази у непосредни нравни однос к' осталим менично заинтересованим лицима, — јер је он само застунник свога уступиоца, — то је онда јасно, да дужник уступиоца може према §-у 869 грађ. зак. употребити и нротиву пријемника све оне обране, које би могао унотребити и противу уСтупиоца. као што је то у овоме случају дужник Вукоман и урадио, тим пре, што му уступплац Ђорђе није казао ни обзнанио новога повериоца Јована. Према овоме, а ношто законодавац у трговачком, као специалном законику, није нигде наноменуо, да се тражбе трговачког карактера не могу компензирати за тражбе грађ. ирироде, — то се онда случајеви оваки морају раснрављати по грађанском, као општем закону. И у паведеноме случају прво решење суда окр. ужичког, ма да није јачим разлозима поткрепљено, ипак је у начелу коректно и закону саобразно — т. ј. да овде може бити компензације.') Саопштио Мијаило С. Зотовић

') Штста је, што нрвоотепени суд није могао против-разлозима вратити ово дело. ошптој седници Касац. суда, те да чујемо и н.ено мишљење о овом предмету.