Branič

Врој 4.

Б Р А Н II Ч

СТРАНА 43.

никакве околности, којпма бп доказпвао, да је наступио нрекнд застарелости за више од трогодишњег интереса. Према томе несумњиво је, да су интереси од 6. априла 1883. до 26. октобра 1886. у време подизања тужбе, а п при иолагању отплате, били застарелн. Мишљење, да је ириговор застарелости требало учинити повериоиу још при полагању отплате 26. октобра 1889. и да је приговор доцкан учињен, с тога, што је то извршено у одговору на тужбу, као што друга инставцпја резонује, не само да не налази потврде у закону, него с њиме баш у оиреци стоји. Јер као процесуалпи приговор, он према §. 5. суд. пост. аустр. (тачка 4. §. 109. нашег грађ. пост.) није ни могао бити учпњен пре одговора на тужбу: а да је дужник то учинио пред повериоцом ван суда, суд се на то не би могао ни обзирати. Редовна одбрана овим прпгов >ром иред судом у одговору на тужбу, оправдана је, па да се од тражења застарелих интереса одбије. Не да се §. 1416. аустр. (§. 886. нашег) грађ зак. бранити мишљење, да је тужени положеном отплатом платио н застареле интересе. Јер, баш с тога, што при томе плаћању није дата нпкаква изјава, да ли и у колико тај новац треба да служи за пзравнање интереса или капитала, мора се према §. 1416. аустр. (§. 886. н.) грађ. зак. узети, да је новац био одређен за исплату још постојећег, а но застарелошћу престалог потраживања, и да доиста овај носледњи ннје њиме измирен. Прпговор застарелости био је према томе правшшо учињен п требало га је узети у обзир одбијањем од тражења дотичног дела из утужене суме, као што је прва инстанцпја учинила. —- Према томе на жалбу туженога морала је бити измена пресуде впшег суда, што се тиче поменутог интереса и првобитна пресуда Првост. Суда оснажена. АИ{*. Оеа^сгг Огећ{з-2ђ*. Превео Р. Ф.

КЊИЖЕВНО СТ

Г. Алекса С. Јовановпћ, касаЦиони суДија, наш и Ван граница наше отачбине добро познат и признат Нисац, објављује, да ће идућег месеца изаћи из штампе његова нова књига: Руковет правних раеправица и административних чланака., са додатком: Приносци из историје етарог орпског права. Књига ће изнети најмање 15 штампаних табака, обичне осмине, и стаје за претплатнике 2, а за остале 3 динара или круне. Г. Алекса С. Јовановић стекао је гласа као поЗнавалац старог српског права, његови се радови уваЖавају и цитирају као ауторитатпвни, те с тога је излишна свака наша препорука, Мп обраћамо само нажњу наших читалаца и свију, који се интересују за срнско право и српску историју, да не пропусте набавити књигу, у којој %е наћи леие поуке.

УДРУЖЕБЕ ШНИХ ПРАВОЗАСТУПНИКЛ У СРБИЈИ.

(Рад Уиравног Одбора у месецу Октобру 1897.) Седнице одборске држе се редовно бар једаред неделшо. Бршени су текући административни послови друштвени. Редакциони Одбор, који Функционшне на позив уредника, попуњен је избором г. Д. С. Петковића адвоката. Иззбрана је компсија за израду нацрта Закона о правозаступницижа. У комисију ушли су гг. Ђорђе С. Ђорђевић, Д-р. Драг. Протић, СтеваДобривојевић, Коста Шпартаљ, Милан Ђ. Димитријевић и Никола Нпколић. Друга комисија изабраиа је за израду Правила о пепзионом Фонду правозаетупничком. Чланови су њени гг. Д. Тадић, Д. Алкалај, Жив. Симић, М. Миловановпћ и Ст. Божовић. Кад обе комисије израде своје нацрте, разаслаће се свима члановима удружења на оцену, а затим ће се на друштвеном збору претрести. Решено је, да Одбор према чл. 2. правила удружења приреди јавне дискусије, на којпма ће се претресати правна нитања, спорна или од општег интереса. Пристуи је слободан сваком правнику. Утврђене су теме и дан за нрву јавну дискуеију. Решено је, да се позову сви правозастунници, да се упишу у редовне чланове удружења, јер само ови могу бити чланови пензионог Фонда и морају по* ложити основни улог од 24 динара и за ову годину. И при каснијем упнсу мора се овај улог накнадити.

В Е С Н И К.

Ректор Вел Школе. Академијски Савет БеЛ, Школе изабрао је г. Д-ра Б. Бакића за ректора Вел. Школе за ову годину. Ово је нрви избор по измењеном закону, по коме две трећине гласова од укупног броја ироФесора на свима Факултетима мора пасти на изабраника. Г. Д-р Бакнћ заузима по други иут ово отлпчно место и ми му најсрдачније честитамо. * * * На правном Факултету наше Велике Школб упражњене су две катедре, једна за грађански законик, а Друга за грађански судски поступак и нриватно ме Ј ђународно нраво. Министарство Просвете и црквених послова расписало је стечај за обе, а рок је за пријаву до краја јануара 1898. * & # Председник Главне Контроле. Г. Ђока СтеФановић, пређе председник Касационога Суда, постављен је Краљевским указом од 20. пр. мес. за председника Гл Контроле, које је звање већ и раније заузимао.