Branič

Број 8.

Б Р А Н И Ч

С трана 95.

При такој тешкоћи законодавад је морао ирибећи вероватности, коју је подигао на степен извесног доказа, што се зове законека претпоставка. Зна се, да је легитпмна претпоставка онда, кад закон из једне познате чињенице доводи другу непознату. Тако, жена удата роди дете. Сад се пита: ко му је отац? То је дакле та непозната чињеница, која се тражи и која треба да се изведо. Старо је правило: раЂег ез!, диет пирИае (1етопз^гап! То значи: отац је онај, који је мајци детињој муж. Но при овоме закон усваја две претпоставке: Да су муж и жена у време зачећа заједно били, и Да је жена била верна. Неверност је кривица, а кривица се никад не претпоставља, него се мора доказати. Тужени је Василије у овоме спору наводио и неверство тужитељице Марије, и отуда хтео извести да деца, коју је Марија родила, нису Милошева, дакле нису легитимна. Али како то ни са чим није доказано, то се тај навод не може нп узимати у оцену. Остаје она прва претпоставка, која је суштаствена, а на име: закон претпоставља, да муж и жена јесу заједно били у време кац је дете зачето, и на том само основу примио је претпоставку: да је муж женин, отац детињ. Ако ко дакле каже да нису заједно били, тај треба то да докаже. У таком случају, пошто је састанак мужа и жене основа претпоставци, да је муж отац детету, разуме се, да та претпоставка пада, ако се докаже: да муж п жена нису заједно били. Питање је сад од решавајуће важности: је ли доста само толико, да су муж и жена одвојено живели, па да се сматра да нису никад заједно билп? У томе је главна разлика у разумевању закона односно овог питања између Касационог и Апелационог Суда. Касациони Судналази: Кад није било заједничког борављева као основе рађању деце, онда се деца лишавају законске претпоставке у §. 114. грађ. зак., да су брачна. Напротив, Аиелациони Суд налази, да заједничко борављење није једина основа рађању деце, него да се деца могу рађати, кад се муж и жена састану, и ако заједно не бораве. Апелациони Суд дакле, противно мишљењу Касационог Суда, мисли, да законска претпоставка, по којој се муж сматра за оца, пада само онда, кад се докаже Физичка немогућност, да је муж био заједно са својом женом, а мајком детета. Сад је питање: шта је то Физичка немогућноет?

Под тим изразом разуме се удаљеност п случајна немогућност, као: операција, рана и томе подобно. Што се тиче удаљености плп раздвојености, она се разуме само тако, ако се докаже, да је сваки састанак мужа и жене била ствар материјално немогућа; јер иначе, ако су се муж п жена могли састати, онда се мора признати, да је муж могао бпти и отац детета; а кад то стоји, онда из тога, што су муж и жена раздвојено живели, не може битп изведено п доказано: да муж није отац, и ако је могао бити отац. Докле год онај, кога се то тиче, не докаже: да је мужу и жени материјално било немогуће састати се, дотле стоји, да су могли битп заједно. А докле год стоји то, да су муж п жена могли бити заједно, дотле стоји и законска претпоставка: да је муж отац детету. Чувенп проФесор права Мурлон чак тражи, да су муж и жена бпли затворени у два различпта казнена завода. Према овоме то, што су пок. Милош и Марија раздвојено живели, није доказ, да пок. Милош није отац деце, кад им је Марија мати, а он њој муж. Исто тако нема места ни оном разлогу Касацичног Суда, што се из уверења Духовног Суда види, да је Марија 1880. од пок. Милоша отишла. Из тога се уверења види, да је пок. Милош са Маријом у брачној парници још од 1877. и ца су се једном измирили у 1880., но да опет нису хтели продужити брачни живот и да је иок. Милош опет повео брачну парнпцу противу Марије у месецу јануару 1892. Из овога се дакле види, да су Милош и Марија измирени живели од 1880. до 1892., дакле чптавих 12 година. И како је Милош умро у 1893. по св. Николи, а тада је Јеврему било 7 и Љубомиру 5 година, то је према законском року за легитимптет детета по §. 128. грађ. зак. јасно, да су оба детета законита, јер су зачета и рођена у времену, кад су иок. Милош и Марија измирени живели, а пок. Милош приликом, кад се Марија са децом вратила, није се деце судски одрекао, што значи, да је прећутно децу за законпту признао. Законодавац је са прописом §. 114. грађ. зак. дете, које се у законом року роди, узео у заштиту и противу оца, и противу мајке, и протпву наследника. Ни сами доказани блуд жене противу брачности детета ништа не иомаже. Једина чпњеница, која по §. 114. мора јасно да се докаже, па да се дете сматра за небрачно, јесте ова: да мужу у законом року нијо могуће било смешење са својом супругом имати. Ако је дакле мужу могуће било састати се са женом, која је дете родила, онда је он отац. Према свему овоме: