Branič

О трана 94.

Б Р А

Н И Ч

В рој 8.

РАТЕВ ЕТб ОЏЕМ М1ЈРТ1АЕ ОЕМО^бТВАИТ КАД МУ8В НИЈЕ ОТАЦ? од Ј. Мидовановића Муж је по правилу отац. И кад је жена неверна, опет је законска претпоставка, да је муж отац. Кад дакле муж по закону није отац? Има један елучуј, којн је то питање изазвао и који ћемо овде приказати.

Тужитељпца Марија навела је. како је њен муж Милош живео у задрузи са својим братом Василијем. К.ад је Милош умро Василије је и њу и њено двоје деце: Јеврема п Љубомпра из куће истерао, те се по селу потуцају, а он је све имање приграбио. Зато је тражила, да се њој и деци пок. Милоша досуди половина задружног имања, које је при туженоме. Марија је признала, да има већ 10 годпна како од мужа раздвојено живи и да старијем Јеврему има 9, а млађем Љубомиру 7 година. Тужени је признао задружно стање са Милошем; алп нпје нризнао да је Марију са децом истерао, него је она још пре 18 година од свога мужа отишла и одала се блудном животу, због чега је Милош био повео брачну парницу за развод. Према томе није признао децу Маријину за закониту, јер их је она са другима ванбрачно изродила, због чега нису у протокол крштенпх на име оца Милоша ни заведена. И зато је тражио да се Марија одбије. Првостепенп суд је овде овако судио: — Да је тужитељица тражила деобу имања за своју децу наводећи, да су она синови и наследници пок. Милоша, њеног мужа. Да су деца у законом браку рођепа није поднела никакав доказ, нити је могла прибавити крштенице за њих да су на име пок. Милоша уписата. Међутим исказима заклетих сведока доказано је, да је она била удата за Милоша за време српскотурског рата, да је само годину дана са њим живела па га напустила и отишла у скитњу, а седела код неког Милије у другом месту. Шта више сама Марија признала је, да она од пок. Милоша 10 година одвојено живи, и да је старијем сину 9, а млађем 7 година, те и према таком њеном признању оба детета нпсу рођена у законом браку са Милошем, већ за време њеног одвојеног живота од њега — §. 128. у свези са §§. 113. п 114. грађ. зак. А све ово утврђује се и уверењем духовног суда, да је Милош још 1877. повео брачну парницу. Зато је Марију и децу суд одбио. Апел. Суд је нашао, да та пресуда ннје на закону основана из ових разлога: — Кад је брак између Марије и пок. Милоша до смрти Милошеве био у важностМ и вредећи, што при-

знају обе стране, онда и деца, која су по признању туженога за време трајања брака рођена, имају се по наређењу §. 114. грађ. зак. за брачну сматрати, тим пре, кад Милош као муж Маријин није противу тога ништа у законом року па ни доциије предузпмао, и ако је тај рок падао у време кад брачни спор ни постојао није по уверењу духовног суда, а то је по §. 128. грађ. зак. требао да учини, ако је децу за туђу сматрао. Са чега се деци пок. Мплоша као законим наследницима но §. 396. грађ. зак. има досудити половина имања као део њихова оца. Касациони Суд понпштио је ову пресуду Апелационог Суда из ових разлога: — Кад је уверењем духовног суда, извешћем полициске власти, а и исказима сведока тужене стране утврђено, да је тужитељица за живота покојног јој мужа Милоша раздвојено живела и да је са њим повела бпла и брачну парнацу — онда овим начином константовано стање поремећеног брачног односа, у коме није било заједничког борављења, као основе рађању деце, лишава децу тужитељице законе претпоставке §. 114. грађ. зак. да су брачна. Јер појам брака по овој одредби и одредби §. 128. грађ. зак. у колико се V њој говори и о ванбрачној децп рођеиој у браку, претпоставља у смислу §§. 108, и 110. грађ. зак. редевно брачно стање нераздвојног живота и узајамне љубави и слоге, које стање по изложеном овде не постоји. Како се дакле поменутим уверењем духовнога суда тврди, да је тужитељица 1880. године од пок. Милоша отишла и одвојено живела до дана тужбе, онда је Апелациони Суд према наведеним законским ирописима требао да даде разлога: по чему узима да су малолетна деца тужитељичина брачна деца и наследници Милошеви? Апелациони Суд нашао је, да ове примедбе не треба примити са ових разлога: — Тужитељка Марија навела је, да је њен пок. муж Милош са туженим Василијем жпвео у задрузи, па је тражила, да се за њу и малолетне синове пок. Милоша: Јеврема и Љубомира, одвоји половина задружног имања п образује маса. Тужени Василпје признао је задружно стање, али није пристао да се имање дели и маса образује зато, што је тужитељица одбегла- од свога мужа пок. Милоша пре 18 година и што деца нису законита, јер пх је она одвојено живећи у блуду родила. Као што се види, питање права малолетне деце зависи од тога: јесу ли она законита или нису, а ово опет не зависи од питања: је ли доказано, да пок. Милош јеете њихов отац, него од питања: је ли доказано да пок. Милош није њихов отац. Питање: ко је мати, није тешко, оно се лако доказује физичким знацима: трудноћом п порођајем. Али: ко је отац, по природи ствари, не да се директно доказати.