Branič

Страна 100.

Б Р А

И И Ч

Врој 8.

Из уговора закљученог између парничних страна види се, да је између тужица и тужеиог закључен уговор о потпуном усвојењу или усиновљењу, и да су при закључивању тога уговора испуњени сви они услови, који се по §§. 137. п 145. Грађ. Зак. траже за важност његову. Оваквим уговорима заснивију се између усвојптеља и усвојеника родбинске везе, или однос поочпма и посинка, који се у свему равна односу, који постоји између оца и рођенег му сина §. 137. Грађ. Зак. Такав уговор о усиновљењу не може се сматрати као и остали уговори, о којима се говори у II. одељку друге части Грађ. Законика, и за раскидање овог уговора о успновљењу не могу важити они прописи, који важе за раскидање оеталих уговора. То се најбоље види из тога, што законодавац не говорп о усиновљењу на оном месту где говори о осталим уговорима у опште, него на засебном месту и оделито. Уговор о усиновљењу има свој нарочити и засебан карактер и кад је једном закључен по свима прописима законским, онда се он може раскипути амо, ако наступи случај, који је законом за његово раскинуће предвиђен. По §. 147. Грађ. Зак. овакав се уговор о усиновљењу само онда може раскинути, кад обе стране, које су га утврдиле и са допуштењем судским закључиле, од тога одступе. Наређење овог прописа законског као што се види, јасно је и апсолутно, и у конкретним елучајевима Суд може овакав уговор раскинути, ако обе стране од уговора одступе. Овако наређење законско п овако ограничење истога, природно је п у духу самога закона, јер је законодавац хтео, да у интересу усвојеника санкционише вољу усвојитељеву, који у усињенику хоће да нађе сина, п зато га је у свему изравнао рођеном сину, као што се то јасно види из §§. 138. и 139. Грађ. Зак. Везе, које се стварају оваким уговором, веома су јаке и равнају се везама, које постоје између оца и сина. Питање је, да ли се у овоме конкретном случају уговор о усиновљењу између тужиоца СераФима и туженог Светозара може по закону раскпнути зато, што туженп Светозар не поштује поочнма, зато што је чак и пушку у намери убиства на поочима потезао? Апелациони Суд налази, да се због наведених околности, баш кад би бпле оне и доказане, закључени уговор о усиновљењу не бп могао раскинути, исто онако, као што се због таквих околностн не би могао раскинути родитељски однос између оца и спна, коме је по закону нотпуно раван однос између поочима и посинка. По §. 139. Грађ. Зак. посинак је истина дужан да поштује своје пародитеље — као што по §. 120.

Грађ. Зак. та дужност лежи и на рођеној деци, али само непоштовање или зла радња посинка према поочиму, не може бити разлог или законитп узрок за раскинуће уговора, као што ни непоштовање или зла радња сина према оцу, не даје могућности, да отац раскине родитељски однос са својнм спном. И како је у наређењу §. 139. Грађ. Зак. стављено у дужвост поспнку, да поштује своје пародитеље, само зато, да би тиме указао иа родитељски однос, који између ноочима и посинка треба да постоји, опет непспунење ове дужности од стране посннкове, не може по закону бити узрок за раскинуће овог уговора све докле год не наступи случај из §. 147. Грађ. Зак.. Пошто по §. 138. Грађ. Зак. овако усвојено дете ступа у сва права, која и према својим рођеним родитељима и родбини има, онда и пародитељи имају према усвојеном детету само она права, која су законом предвиђена, као што је, на пример, оно право које им је дато §. 480. Грађ. Зак. по коме могу под извесним законским погодбама пскључити дете из наследства. Са ових разлога Анелациони Суд не може да усвоји, да је тужени Светозар самим поступцима према своме поочиму Сера®иму одустао од уговора, као што оделење Касационог Суда налази, јер да је тужени Светозар имао намеру и хтео да одустане од уговора, он не би парницу ни водио, а сем тога §. 147. Грађ. Зак. претпоставља јасно исказану вољу и пристанак обе стране, да се уговор раскине, а оваке воље и пристанка у овоме случају нема. Касационн Суд у својој општој седници од 20. Октобра ове год. Бр. 7138 уевојп горње протпвразлоге Апелационог Суда. налазећи да примедбе II. оделења не стоје. Дакле, потпун уговор о успновљењу по §. 137. и. 147. Грађ. Зак. не може се раскинути без пристанка уговарајућих страна. Саопштио Драгић Павдовић..

ПРАВОЗАСТУШШЧКИ ИСПИТИ.

Изменом §. 10. закона о правозаступницима (од 15. Октобра 1896.) добио је испит правозаступнички вид, којим се истиче намера законодавчева, да се тај испит уздигне до веће збиље и вредности, да се њиме у истинп покаже онолико знања из нравне науке и познавање нашнх закона, колико тражи потреба. и положај правозаступнпка, чпјем заступању и одбрани често грађани поверавају живот, част, слободу и најживотније интересе своје. Повећањем праксе на три године и прошпрењем нспитних предмета ишдо се за тим, да се од канди*