Branič

број 1.

бранич

стр . 31.

Први свој Фиш .ек морам да испалим на ваше друштво, на .„Удружење јавнијех иравозастуиника". Увјерен сам, да нећу оштетити Фишек. У 43. бр. прошлогодишњег Брапковог Кола познати сриски научењак Јован Живановнћ написао је чланак о ријсчима „посланик" или „застуиник". У Хрватској и у Славонији, иа и код нас у Далмацији, ријеч „заступник" иостала је воћ обична за народног представника, за онога, кога народ бира и шаље, да му буде представник, замјеник у законодавнијем тијелима. Та ријеч, на нротив, значи нешто са свијем друго, са свијем противно. У многијем законодавнијем тијелима има их, до душе, много, који су прави народни застуиници , који тј. од својег народа застуиају свако добро. Али ношто језик и политика нијесу два једнака нојма, на то се не мора пазити. По Вуковом речнику ријеч застуиати значи Јт \Уе&е веЈп, о !)81 о : уклони се с видјела, не застуиај ми. Застуаити значи ш (1еп Же% 1;ге1;еп, ођ81,ч1о: златни ступци воду застуиили. Владика Раде у својем, боговскијем језиком написаном, Горском Вијепцу има и овај стих (650.): мјесец ми је сунце застуиио. „Кад бн ријеч застуиник — пише Живановић — у старословенском значила (1ег Уег1ге(;ег, јер то бисмо хтјели да значи члан сабора, онда бисмо ту ријеч могли у наш језик примити, али то не значи. Та је ријеч унесена из руског језика и тамо значи и (1' г Vег1ге1ег. Ријеч застуиник , ио својем обличју не противи се законима српске граматике, дакле има чисто српско обличје, али значење те ријечи противи се оному пгто бисмо ми хтјели да значи. У српском језику значи застуиник онога, који стоји кому на иуту, који другоме смета) а (1ег Vег1ге1ег српски гласи замјеник и та ријеч живи у иароду. Ја мислим, да је једина коректна ријеч сркска за члана саборскога „ иосланик". Примјери из народног говора, стих владике Рада и наука срнског научењака, најбоље показују, колико гријешимо, кад ријеч застуиник употребљавамо удосадашњем смислу. Па као што ријеч застуиник не значи народног посланика, она никако не може бити добра ни за нравозасг^икгша. С тога је Јован Бошковић погријешио, што је у биоградском издању Вукова рјечника од године 1892. код ријечи застуиати надодао: заетупник, Уег1ге1ег Лп\уа11. Правозастуиник, но правом, српском, значењу ријеч и застуиник, значи са свијем иротивно оному, што бисмо ми хтјели да значи. Значи онога, који стоји на путу праву, који смета праву,