Branič

стр . 58.

в р а н и ч

бро.т 2.

у одношаје права брачног детета пок. Марка, а према томе и у одношаје унука према молиоцу Павлу, оцу умр. Марка. Ово је решење потпиеано 27. Маја 1894. а носи Бр. 6761. Тако је дакле раеправљен овај први и једини случај евоје врсте у нашем правосуђу, да деда може позаконити свог уиука.. Саопштио Драг. Н. Соддатовић еудија.

Право државних служитеља на накнаду подвозних трошкова од дојакошњег стана, до железничке или паробродске станице и обратно, од ових станица до стана у месту новог онределења. » На питање г. Министра Финансија од 17. Јула 1897. год. МБр. 3998., о праву на накнаду личних и подвозних трохпкова, кад се чиновник или други државни службеник премешта по потреби службе, илн врши званични посао изван места определења, — Касациони Суд у својој општој седници од 8. Августа 1897. Бр. 5065., донео је следеће објашњење: Одредбом IV. одељка закона о дневници, подвознини и селидбини државних чиновника и служилаца, ујемчено је чиновнику или другом државном службенику, кад се по потреби државне службе премешта изједног места у друго, поред накнаде селидбине на личност и породицу, још и право накнаде трошкова око подвоза ствари. То се види из чл. 14. истог закона. Под појмом „подвоза ствари" разуме се у најширем смислу употреба преноснпх срестава за кућевне ствари од места, са којег се крећу (досадашњи стан), до новог стана у месту новог оиределења. У оцени овог појма основаје дакле целокупно извршени пренос ствари без одвајања горњих станова од употребљене целе подвозне пруге. У том обиму креће се право на накнаду за пренос ствари. Дакле дотични чиновник иди службеник, кад путује паробродом или железницом, има права на трошкове за пренос ствари и од старог стана до железнице или пароброда, и обратно од тих места до новог стана. Ово извођење, основано на појму правилно оцењене штете као оспови накнаде, није јасно предвиђено законом. Одредбе чл-