Branič

БРОЈ 2.

Б Р А Н II Ч

СТР. 59.

9. и 16. као специјална наређења о појединим иодвозним накнадама, ограничене су само на случајеве накнаде за пренос ствари између једие или друге вароши, или друкче од места, одакле сам пут настаје, до места, где се он завршује. Једина одредба у закону на коју се надлежне власти нри решавању конкретног случаја могу да наслоне, по дозвољеној законској аналогији, то је одредба чл. 6., која другим и трећим ставом евојег текста у главноме прописује: да се употребљени ванредни трошак око преиоса ствари при вршењу службе у државном интересу, у опште има да накнади или према доказаном издатку ванредно учињеног трошка или према коштању нодвозних срестава, која су употребљена. Са ових дакле разлога част је Касационом Суду, да изјави следеће мњење: „По нотреби службе премештени чиновннк или други државни служилац, независно од одредбе чл. 9. закона о дневници, подвознини и селидбини државних чиновника и служилаца, има ирава па накнаду иодвозних трошкова и па иростоЈријама од стана у досадањем месту борављења, до иароброда или железнице, и обратно од иароброда или железнице до стана новог места оиределења , но Фактички доказаном издатку на употребљено подвозно или преносно срество." „Ово налело треба нрименити и на случај, кад дотични чиновник или службеник иутује по званичном послу, но само у том случају, ако је растојање од места његовог званичног круга цо места, куд је на рад упућен, веће од два километра (став. 3. чл. 6. пом. закона)." ИЗ СУ Д НИЦЕ1 II. Постојање брака у недоотатку извода венчаних, може ое доказивати сведоцима {Одлука оиште седиџце Касационог Суда) Пресудом пожеревачког првостепеног суда од 31. Марта 1897. Бр. 3331. досуђено је тужитељци Стани право удовичког уживања из имања умрлог јој мужа Милуна, јер је исказима