Branič

стр. 126.

в р а н и ч

врој 4.

ниште н преноћиште у своју зграду на трлу своме, па је но вечери, коју је из оближње механе донео, два иут силовао , и то један нут одмах по вечери пошто јој је претходно руке тканицама својим везати морао, а други пут за тим после неколико сахати (не везујући јој руке), кад се пред свануће од некуда вратио згради, коју је био ири иоласку закључао, како Илинка побегла не би, којом је ириликом ио врату и лицу аиатно изгребан био. Тако је Идинка и код нолидиске власти и код суда показала, — и на то се заклела. Окривљени Љубомир нишга од свега тога није нризнао, наводећи да Илинку нити познаје нити јој је ма кад и ма шта учинио. Сведоџбом лекарском, као у неколико и увиђајом полидиске власти, тврди се, да има знакова насиља на Илинци и трага на рукама њеним од везивања, а да има и греботина и но челу и врагу Љубомирову. Способан сведок Тома Н. из Н. казао је, па и клетвом потврдио, да је од ирилике у опо доба првог силовања оне ноћи, пролазећи близу иоред трла и зграде Љубомнрове, видео светлост у згради и чуо глас женски, нодаједржао тада да се жена Љубомирова нешто наљутила и викала; а два друга способна сведока: С. Н. и Т. П. из Н. иод заклетвом показали су, и код полициске власти и код суда, да је те ноћи доиста Љубомир из механе Н. Н. за вечеру вина, хлеба и печења јагњећег па и свећу једну однео, — а на нпгање њихово, што ћему тако „господска вечера", да им је одговорио, да нма госта неког, цмокнувши устима, којима је шаку зарад пољунца принео био. Из акта се види, да је окривљени сва три сведока као душмане огласио и да за то лажу, — а за греботине одговорио, да су неке случајне а за нске и да незна од куда су. Окривљенога је и његова жена Перка у 20. години код суда тужпла, па и на иретресу ири тужби остала, за браколомство ирема њој учињепо и тражила да се и за то дело казни, наводећи да је за то и полициској власти тужбу подносила, али да је полиција одбила, што за тужбу ннјв имала дозволу од окривљвнога као свога мужа. Навод Перкин види се из акта нолициске власти, иред којом је окривљени доиста казао, да не одобрава тужбу, коју његова жена противу њега подиже. Нп на нретресу није жени ту тужбу одобрио. А и муж Илинкин, Н. Н., подговорен и научен од некога, тражио је на претресу да се окривљени осуди не само за учи-