Branič

стр. 108.

г> р а ii I I ч

бро.т 4.

житељ у прво стање поставити може", 6 ) — пгго је, разуме се, с гледишта правног, правилно. Друго питање, које се јавља у томе је: да ли је КараЂорЏ и у којој ф рми упражњавао судску власт с погледом на установљене судове? Несумњиво је, да се установом Савета ишло на ограничење власти његове, судећи то по побудама и узродима, који су претходили постанку Савета, но опет је Карађорђе и код установе судова упражњавао судску власт. Тако по гласу наредаба његових у поменутом протоколу он је апсио и пуштао из апса; наређивао, докле ће ко остати у апсу; слао судовима тужбе с упутством како ће судити; проглашавао парнична имања за опгатенародна; наређивао, да се неко ухвати жив или мртав; да се оии, који шпионишу Турцима обесе или сажежу пред народом за пример другима; од једних одузимао а другима давао земље; ударао лопове на муке (одају) да искажу сва з.да и учаснике; осуђивао на батине и смрт; на накнаду штете; на исплату дугова; на протеривање из земље; наређивао мртву шибу; потврђивао смртне пресуде; праштао казне и амнестирао кривце. Дакле, Карађорђе је као вожд упражњавао судску власт у свим правцима. Казне до 1813. по гласу протокола шабачког магистрата биле су ове: 1. смрт вешањем (Бр. 221). 2. батине до 100 удараца (Бр. 163, 708, 741) а било је случаја и до 200 (Бр. 295), но у размаку извесног времена. 3. шиба мртва кроз 500 момака 24 пута, и 12 пута кроз 300 момака. 4. аис. 5. иротеривање, у друго село, нахију и из земље (Бр. 124, 136). 6. глоба коју је плаћало село оштећеноме у име штете причињене ајдуковањем или похаром (Бр. 109). Глоба се свагда пдаћала у новцу. Докази су били ови:

«) Збор. I. Стр. 103.