Branič

стр. 146.

в р а н и ч

БРОЈ 5.

ће прилично, мора се признати, кочити точак прогреса у правос}^ђу. Одлука Опште Седиице губи важност само онда кад две консекутивне Опште Седнице реше да она не може опсгати. У том случају, Касациони Суд обраћа се Законодавном Телу да оно спорно питање расправи, а дотле се друго решење Ошпте Седнице не може мењати. Овде се могу предвидети два случаја. Или ће Касациони Суд показивати мало готовости да своје првобитне одлуке увиђајући њихову ненравилност или неправичност, другом замењује, и у том случају те ће одлуке дуго остати у важиости коју закони имају, а нижи судови биће немоћни да јуриспруденцији бољи правац даду. Или ће Касациони Суд, у жељи да његова решења буду што више у складу са законом и са стањем правне науке, напуштати радо раније одлуке, чим њихову неправилност или неправичност увиди, и место њих доносити друге, а по том тражити интервенцију Законодавиога Тела. У овом случају последња одлука Опште Седнице пе може се мењати све дотле док Народна Скупштина не ренш спорно питање; а то значи да је иста одлука обавезна и за сам Касациони Суд, другим речима она има вредиост формалног закона, све док законодавна власт не донесе своје решење. Како, пак, ово може да пе буде тако брзо, то ће носледња одлука Онште Седнице, ма како она била противна закону, имати законску силу за све судовс. Овај систем, као и ова интервенција законодавне власти, која се брижљиво у уставним земљама избегава, 1 ) може да одведе штетним последицама које овде нећемо набрајати. Осим тога што је овај закон у противности са начелом одвојености законодавне и судске власти и што је штетап по напредак нашега судства, он, по мишљењу нашем, није у сагласности ни са уставним одредбама. По чл. 55. Устава само законодавна власт има нраво да један закон у обавезној форми протумачи. Тумачење закона у тој форми јесте исто што и доношење нових закона. Кад се слично наређење налази у Уставу, то је оно онда конституционалнога карактера. Обична скупштипа такво наређење не може ни укинути ни изменити. Пренашањем на Касациони Суд права да изриче начелне

1) В. БаПог, ор. сМ. 1 I. р. 41, 42.