Branič

број 5.

г. р а н ii ч

стр. 159.

жа'10ст, да данас чак и Касациони Суд (извесни члапови), у овом времену, пати од ове бодести. Дао би Вог да се и он једном ослободи те заразе! Налазећи. дакле. да је, с обзиром на писменосг нашега народа његово познавање меничнога права и доскорашњу јуриспруденцију. која није баш тако похвална — мишљење немачких научара боље за нагае прилике, него ли мишљење француских правника. — изјављујемо, да је и одлука скупа у том смислу нотпуно правилна и оправдана. * •x 1 *л* Довде смо третирали питање којим би се мшцљењем научара, немачких нли француских. требали послужити у ком конкретном случају с обзиром на наше правне прилике и потребе, на случај кад се не можемо помоћи нашим позитивним правом, јуриспруденцијом или теоријским радом наших правиика. У току даљег писања трудићемо се да дедуктивним путем утврдимо, да горња клаузула, строго тумачеКи смисао нагаега законодавца из целокуиног комплекса меничног закона, не може имати иреношљивкарактер башнппо самом закону нагаем. То ће бити истина мало теже, али ћемо гледати да у излагању будемо што јаснији. како би на тај начин постигли жељени резултат и оправдали наше тв[»])ење. По нашем закону (§. §. 80. и 162. трг. зак.) да меница важи као меница, потребно је, да је састављена из свију оних реквизита, крји се траже по горњнм закон. прописима. Извор, дакле, меничној важности лежи у самоме трговач. закону (§. §. 80. 81., 162. и 164 трг. зак.). Из менице потичу даље и права и дужности и повериоца п дуж!'ика. Према томе, права и дужности повериоца, гевр. дужника, која потичу из саме менице, нису друга која права и дужносги до она, која повериоцу гезр. дужнику даје сам закон. Другим речима, и правима и дужностима повериоца геар. дужника меничног, извор је наш трговачки закон. Оно, што закон допушта и тражи, то допушта и тражи и сама меница, ако хоће да важи, или ако хоће да има сва она дејства, која јој закон даје.