Branič
стр. 140.
б р а н и ч
број 5
са преступником, он невиђено закључи уговор са оштећеним преко каквог свог повереника, кога за тим шаље преступнику са поруком да неко зна да је он дело учннио, пего нека се мири са оштећеним. Овај повереник зове се сокодржица". Ако се преступник поплаши, он послуша поруку, и тако се то свргпи тајно да ни он ни оштећени не знају ко је сок, јер му уговорену награду узме и преда сокодржида. У ранијим споменицима сок као потказивач зове се ..наводчија , што би значидо наводнук или данашњи достављач. Није невероватио да је то доба сок имао јавну у.логу нарочитог истраживача у кажњивим делима... „а за вражду како је закпн ио србској земљи — цркв" аоловина а наводчији ирловина 0 устанку 1804. у старој сокоској нахији сок је значио исто што и сведок. Вук Врчевић мисли да је то турска реч, но њен етимолошки корен упућује на глагол „суочити" — очи на очи убе ђивати кога у каквој ствари — по чему ваљда могу бити синониме речи су чнпк — еуок — сок... ^да ума рећи иред госиодином Херцегом ш-њим на с ;јочице и (К-Тврт 263). Код Црногораца сок је сматран за непоштена човека зато, што за своју корист издаје другог .'ј По начину истраживања, еа соком је истоветан и правни обичај „личити крв". Гпецијадно је примењиван код дела убијстава, телесних повреда, и нападаја на женски образ. Значи обећати награду за пронадазак убијце или нападача који се звао „крвник", и потказивачем доказивати његову кривицу. Са овим доказом не треба мешати „мирење крви" или тако звано „крвпо коло", које по садржини ствари не спада у систему доказних средстава. То је засебни, чисто парбени поступак мирења завађених страна, по већ утврђеним доказима о несумњиво извршеном делу и учиниоцу. По поетигнутом споразуму, одређеног дана у присуству изабраних судија (24 главара) сродника и једне и друге стране, и осталих мештана, излази крвник пред увређеног у нокајничком стању. Пушку крвницу обесио о врат, иде коленачки, гледа у земљу и виче „прими
1) 0 значењу оока као доказа у старом праву, обележену карактеристику у Вука Караџнћа, допун.ују занимљиви огшси Ст. Љубише, ВрчевиКа и В. Медаковића.