Branič

стр . 174.

б i' а н ii ч

бр0.7 6.

ворити: „ доста брате Павле или Петре — доста\ Верујем ти. Вог нека ми оиростк, пко сам те иа иравди к.:ео; а ако ми се криво заклс, Вог иека ти с!/ди\ и Оида изађу из цркве, иочасте се, и оду кућама измирени. Тако је рађсно и у другим иарничним задевицама, осем кривица. Где нема сведока, заклетва је ио правилу досуђивана тужсном. Претходно мора бнти договора где се то има да изврши — на илугу. на камену, у црквн. Клетвеник нрекрсти се, метнсЈ руку на со н хлеб и заклиње ■се: „аи) иије такч као што сам казао, тако ми Вог ие иомогао, а хлеб п илуг издали ме н т. д". Најозбиљннје заклетве полаганс су у мапастпру на кивоту или на моштима светаца. Од њих је кривац јако зазирао, јер је веровано да се махом згране ко се ту крнво закуне. Парничари из старог крушевачког пашалука, највише ■су се клсли на Св. Краљу у Студеници. Тако су се клели невини људи, или они против којих -сс није могло рећи са извесношћу да су криви. За оне који су са основом осумњичени, прича се да су тај посао вршили овако. Да би Бога прзварилн и своју савест угуЈпили, иодметали су у опанке под своја стопала, ноге од кокоши пловке или од друге које пернате животиње, иа додавши у себи почетку своје заклетве ово: ,, од каио ■сам иа ове иоге стао" , изговоре све остало по формули како смо нанред цитирали. Бивало је, да су после овако иодожене заклетве, страдали сами или ко од њихових, па су кривицу признавали; а понегда су оштећеног тајно намиривали да загладе учињени грех. 1 ) Онај који је требао да положи заклетву по судској досуди, добијао је писмо да се може заклети у манастиру ,(са назначењем у коме); и старешина манастиреки био је дужан да узме од њега заклетву пред братиом манастирском, и пред неколико ссљака из манастирске околине. После овако положене заклетве, добијали су и тужилац и тужени пресуду у којој се излагало: како се Н. Н. заклео у манастиру . . . пред тим и тим игуманом

! ) Прича се за неког Јаношевића из Ужица, да је при нолаганЈу заклетве по цресуди општинског суда, сакрио под гуњцем живо пилс, а цод појасом главицу црна лука, и клсо се овако: „тако ми ове душице и ове главице'.