Branič

Г.РОЈ 6.

Б Р А Н II 'I

СТР. 175.

и јеромонахом, и пред сведоцима Н. Н,: да није крив за оно због чега је тужен, и не зна ништа о томе; па је даље речено: да парничари немају више међу собом речи за то. „Знати се како се заклео Михаил И. Јанковић Милутнпу оину Јанину, како није крив за новце, 1!ити за то зна. И закле се у манастиру Враћеганици код светога Т>орђа и светога Краља. г Ј л ому сведок јеромонах Јосиф светија враћевач; игуман М. студенички; и сељаци из ЈЈиповца Милосав Бошковић и Милнвоје и Гавридо Јанковић, — да више немају међу собом за то речи. Виђено ово пресужденије, и потнрђено у Крагојевцу 1. Јунија 1820. Вр. 1806. Милош Обреновић". 1 ) Слично поступање при заклетвама налазимо и код Црногораца. Кад су се парничари споразумели о заклетви на суду, онда днојица од суда поведу оног који ће се клети у цркву, нзиссу нред њега еванђеље икону и крст, ла ће најпре свн ово целнвати, а по том даду клетвенику крст у руке, па га један заклиње следећом формулом, која нас потсећа на „страшна заклетија" у споменицима Краља Стефана Дечанског. „Тако тк овог животвораштег крста, који иретвара небо и земљу, ако ишта знаш за ову работу, немој се заклети лукаво. А од суда ти не ће бити потеге никакзе, ни глобе; а ови, коме си учинио ову работу за коју те куне, не ће нн он више узети него разлогом што рече суд. Немој се нипошто заклет лукаво, ако ишта знаш за ову работу — тако ти не иогинуо траг по трагу; тако ти шљеме не пануло на додину; тако ти људска губа не уљегла у кућу; тако ти не погинуо род у баштину; тако те не изјела живина; тако се не разгуба; тако те не нзјела вукоједина да се свака васиљена од тебс заклиње; н тако ти род не погинуо у баштину, род у земљу, плод и људски и скотскн". На то реку сви у три пута „амин", па целпвају крст еванђеље и икону. Клетвеник до поеледњег „амина" држи крст у рукама. Кад се сами иарничари погоде да се један куне, онда даду клетвенику само крст у руке, па он сам говори: „Тако ми овог жнвотвораштег крста н тако га се не одрскао, и тако манит на њега не пљувао, и тако ме не помамио! Тако ме не поразио Бог и свети Јован и

1) Грађа за историју Крахевиии Ср'ије I. 249. 261.