Branič

В1-0Ј В.

С Р д н и ч

стр. 179.

У Душаново доба, пристави — органи државне власти, ослобођанани су од кривиде у службеном поелу, само бо објашњењу и сведоџби душевника. „ И ако се ирисгав обрете крув, и пе чирове га Дугиевници, да му се уреже језик и обе уши и (чл. 189. Душ. зак.Ч Из наше старе јуриспруденције, имамо о примени саклетвеника или душевника несумњиво сведочанство у следеЦј пресуди Сребрпичког суда од 10. Нов. 14 г >7. год. коју је пронашао у Дубровачком Архиву Д-р. К. Иречек. Два .дубровачка трговда — Марин Радосалић и Добрушко Бранојевић — с пролећа 1457. заноће у кући дубровчашша Ђорђа Драгојевића у Сребрниди, и ту им иеко покраде на спавању 1X0. дуката од продане чохе. Тужбом тражили су, да им покрадене новде иамире њих који су са њима били на преноћишту. „Ни кућа нограђена ни поткопапа, ни врата отворена. Хтели би смо да.нам дукате платите или нам кривда дајте, јер нам дукати изгибоше мсђу вамн". Тужени се брањаху: „ми теј дукате украли вам не смо; ни смо ведли теј дукате. јесте ли их к нам допесли на стан или не сте, где ли вам су украдени. Не смо ми тојзи пра/ји ии. свеца ии часници". 1 ) Пресуда: „Чувши иједну н другу страну, судисмо да се законе Марин и Добрушко, сваки од њих самоседам, Богом и душом својом, како су онде донесли на стан к ним . . . 180. дуката златех, и онде им украдени. Ако се закону, да им се дукати између себе плате сви осам, који су онде били на стану заједно, сваки свој дио. Ако ли се не закону, да Марин и Добрушко немају шта Питати. И Марин и Добрушко се заклеше и ш-њим(и) 12 поротииков Богом и душами својеми. .. И одадосмо Степана и Иваниша сврху реченом дружииом, да плате Марипу и Добрушку сви осам, који су били на етаиу онуј ноћ када су се они дукати украли, ио разлогу сваки за себе од 180 дуката ... А за глобе војводиие и кнеже судисмо, да се законе Стеиан и Иваниш сврху реченом дружино.м, сваки од њих самошести, Богом и њих душом: шко ии светници. ни часници ии ароводачије иесу крађе

1,) Као одрицан.е кривице или учеш^а у каквом делу, чује се и данас у нашем лароду иараз : „нисам ни свесаи ни чесан" Или „ни мо ни свесни ни чеени".' То значи : да осумњичено лице ке ана ништа о ст ари која му се ири .ШЈлвл,, нити у њој има кавва удела.