Branič

стр. 220.

б р а н и ч

бро .Т 7'.

свог пристанка бити отпуштени, пеисионисани или иремештени. Наравно, да управна власт води рачуна о томе да та јурисдикција врши посао сличан послу обичних судова, то јест расправља сукобе црава, и ие утиче на њихову слободу решавања. Административна јурисдикција опет, знајући свој однос са управиом влашћу, не сме запостављати права државе и, руководећи се осећајима и разлозима које смо напред казали, жртвовати их ин:тересима појединаца; нити сме, знајући да Ке зато бити одговорна, својим намерно погрешним тумачењем административних закона, правити сметње активним органима, у њиховој дужности извршења закона; нити ће смети,. да се нослужимо овом фигуром, одметнути се од оне власти која диригује државним механизмом и стати на путг његовом правилном функционисању. Француска Реаублнка најбољи је пример админи стративне централнзације којој је нарочито под Наноле оном I. постављена сигурна основа.. За административне спорове ностоје у Француској особени административви судови. Тако, улогу првостепених судова врше 1е8- €опвеЈЈб Ле ргбГес^иге (Окружни Савети), од којих по један постоји у сваком департману (округу); касациону власт врши 1е СоивеИ (ГЕ1;а^ (Државни Савет), ади чланови ни једног ни другог суда нису независни од владе. Има само једна административва јурисдикција која је независна, а то је 1а Соиг (1ев Сотр1е8 (Главна Контрола). 1 ) Али, и ако постоје такви судови, опет многе административне спорове решава активна администрација 2 ); и шта више у т :равној литератури и јуриспруденцији дискутује се о томе да ли министри, као највиши административни органи, нису ји^еа (1е Љок сотшии за административне спорове. Питање ово нема само теориске већ и практичне важности. Има случајева у којима законо-

1) За организацију ових оудова в. Бисгосц, ор. сН. (; I р. 70 е4. 8ШУ* (СопаеН (1' Е(а4 ; БаГеггЈеге, ор с!4. 1. I. р. 310 (СопзеНз (1е рге{есћи'е);- ВоеиС, ор. сЛ. р. 66 (Соиг (Зеа согар1;е8) Државни савет у Француској врши двојаку улогу, према цредмети.ма који пред њега долазе. У једним случајима, он поступа као Касадиопи Суд: не улази у оцену Фактичких питаља (н. пр. у случају жалбе противу одлука административних судова у аоследњем стеаеиу); у другим случајима, он ради као Апелациони Суд: расправља и Фактичка пи тања (у случају жалбе цротиву одлука које нису донесене у последњем степену.) 2) В. код Бисгосд, ор. сИ, 4. I. р. 400 сиорну компетенцију преФеката..