Branič

стр . 224.

б р а н и ч

врој 7.

јер би се за адмшшстративне спорове могао израдити нарочити кратки поступак 1 ). Као што видимо, писци који истичу те материјалне незгоде резонују на тој претпоставци да административне спорове расправљају обични судови (1е» Мћипаих јнсИсхајгев). Међу тпм, није потребно чинити ту претпоставку па да питање о положају административних судова наспрам управне власти постоји. Реч је о томе: да ли јурисдикције надлежне за административне иарнице треба или не да буду независне од управне власти, а не да ли ће те иарнице спадатн у делокруг обичне судске влаети. Јер, ако се усвоји систим да админисгративне спорове треба да суди иезависна власт, од спореднога је значаја да ли ће се за њих установити нарочита јурисдикција или ће се и ти послови дати обичним судовима. Погрешно је, дакле, мислити да се, у другом систему, мора расправа административних спорова ставити баш у надлежност обичне судске власти. Тиме се питању овом одузима његов прави карактер и дају му се ужи значај. Отуда је и могло доћд да неки писци 2 ) бране ирви систем начелом одвојености судске и административне власти Они веде да би то начело било нарушено када бн се судовима дадо право да решавају административне спорове, поштр ови нису ништа друго до једна форма извршења закона, а извршење закона спада у атрибуције административне власти. Овај аргуменат није тешко оборити. Треба административне сиорове датиједној независној јурисдикцији, која ће само њих решавати, остав.љајући судовима нриватне и кривичне процесе. На тај начин ми имамо систем независне административне јурисдикције, систем о чијој се вредности овде дискутује, па опет начело поделе судске и административне власти остаје тиме недирнуто. 23. Најбољи представници овога друго.г система јесу Дапска, Шведска и Норвешка. У Данској не постоје нарочити административни судови. Усгав од 18(56. год. (чл.

') И код обичних судова постоје, за извеене парниие, кратки погтупци. Тако, код нас, суђеље код општинск х судова просгије је него код нрвостепених; код самих првостепених судова &ма случајена кад се примељује краћи поступак [В. §§. 41) а 460 гра!,. суд. пост.] У Француском праву поито.ш нарочита, угрошћена, процедура ; а трговачке процесе (V. аг{ 414 а 442 Со(1е (Је ргосбские с!уј1е). 2) В. Сисгосд, ор. сН, I. I р. 241-