Branič

бро.ј 7.

в р а н и ч

стр . 233.

пред њима баш тако наредио. Иначе не може се објаснитн, зашто законодавад тражи да буду иет сведока, кад код писменог тестамента тражи само тројицу; није ово законодавац учинио без циља и из просте случајности. Да је за постајање усменог тестамента потребна изјава пет сведока, види се ииз другог II. става §. 436. гр. зак. у коме се вели: да ће сведоци усменог тестамента добро учинити, ако такову усмено исказану последњу вољу тестаторову написмено ставе, јер може који од сведока умрети. Да је законодавац хтео да се усмени тестаменат може утврдити и са три сведока, било би излишно ово наређење. То наређење доведено у везу са чл. 44. неспорних правила, ио коме се налаже неспорном судији, да по званичној дужности позове сведоке, саслуша и протокол саслушања саопшти парничарима, претиоставл.ајући да сведоци нису написмено вол,у тестаторову ставили, у коме би. се случају ноступило као са писменим тестаментом, и са чл. 45. истих правила, у коме се вели ако која страна према §. 438. грађ. зак. захте да се сведоци куну, судија ће сведоке понова но иоступку саслушати и заклетп, — јасно ноказује, да је за постајање усменог тестамета иотребно, да стојн о томе саслушање пет способних сведока или њихово писмено, Изводити из §. 438. грађ. зак. да је за постајање усменог тестамента довољно и трн сведока, . само ако су заклетвом свој исказ нотврдили, поред горе наведеног не може опстати. Јер §. 43^. и не говори о томе, колико сведока треба да утврде последњу вољу тестаторову, иа да иостоји усмени тестаменат. Он говори само о заклетви сведока усменога тестамента. Али баш из §. 438. кад се он нажљиво прочита, извешће се, да је за иостојање усменог тестамента потребно пет сведока. Текст §. 438. грађ. зак. гласи: „Сведоци усменог тестамента на захтев ма и једног, кога се тпче, морају заклетвом своје казивање потврдити. И ако свп пет не могу (разуме се своје к-азивање, које је већ учињено, заклетвом да утврде) или нису живи (те нису у могућности да се закуну на свој исказ) бар тројица морају бити и заклетву положити". Овако само граматички протумачен §. 438. довољно јасно показује, да се у њему говори само о заклетви сведока усменог тестамента, а никако и да усмен тестаменат може постојати и онда, кад ннсу последњу вољу тестаторову утврдили нет сведока, јер о условима за ностојање усменог тестамента говори §. 436,