Branič

рг ВРОЈ 8. К I' Л 11 II Ч СТР. 261.

На Народној Скуштггини 1892. усвојен је „закон о накнадн штете учињене злонамерном иаљевином и намерним противзаконим поништајем ствари -1 . 1 ) Он је и данас у важности. Његопу основу чине ова начела: — Општина, у чијем је атару извршено кажњиво дело, дужна је да накнади сваку штету, ако се пре^тупник не ухвати за 30 дана, од дана кад је иследна државна власт извештена о догађаЈу. • Накнада је ограничена на имања у атару сеоске ошптине, и на пољска имања у атару варошке општине (44. 1.). — Кад се између појединих општина породи распра о месту где је дело учињено, накнада штете исплаћује се из касе свију тих општина равномерно; а доцније, пдаћени делови ставиће се на терет општини, која се огласи за одговорну (чл 2.) — Штету оцењују вештаци под заклетвом. Једног вешта а бира оштећени, другог одговорна оиштина, а трећег сами вештаци (чл. 5. и 11.). — Злонамеру у извршеном делу, и количину штете (у случају кад се пе да оценити вештацима), доказује оштећени заклетвом у цркви (чл. 8. и 14.). — Пресуду или норавњење о утврђеној штети, дужна је да изврши надлежна власт за три месеца, од дана пријема (чл. 20.). Општина је одговорна за штету и онда, кад осуђени није у стању да је плати (чл. 21.). — Плаћену суму општина распоређује иа поједине мештане по пореским главама (чл 22.); а кад се нреступник пронађе, враћа је ошптини са 10% годишњим интересом (чл. 25.). Појаву овог закона изазвала је државна нотреба, да се сузбију злочини и преступи против својине нашег земљерадничког света; јер су они, после наших рагова са Турцима, нарочито носле 1880. године, били захватили големе размере, по целој земљи. Законом је дакле обновљена историјска правна установа колективне одговорпости, начином и формом у духу

1) Поред извесних нлродних посланика, у комисији која је у Министарству Правде израдида оеновипу овом закону, учествовао је и писац ових редова као бивши начелник министарства, по уцућен.у тадашшег МинистјЈа Правде Г. Герншћа. БРАНИЧ 10Д. у. 2