Branič

број' 11.

в р а н и ч

стр . 373-

страна. Државни Савет је мишљења да грађански законик у ком се налазе одредбе о накнади штете има у виду једино односе међу појединцима, а не и односе међу овима и државом. 1 ) 35. Тешкоћа да се административни споцови одвоје од оних који су из делокруга судске Власти, откуда и она разноликост у мишљењима судија н аутора о карактеру појединих случајева изазива често сукобе између администратнвне и судске власти. Дешава се да се, по1!Одом каквог спора изнесеног било пред граЦнски било пред административни суд, покренс питање о уставној надлежности суда, иницијативом заинтересованих странака или саме власти од које се тражи да спор расправи. Ако се том приликом појави конфлнкт између двеју пзвршних власти, тако да обе у исто време присвајају себи право да спор реше (позитивни сукоб) или, обрнуто, обе одбијају од себе надлежност (негативни сукоб), потребно је да посто ји, изнад судова и администрације, једна виша власт која ће сукоб расправити и одредити који ће суд, обични или административни, бити надлежан. Питање о органнзацпји суда који има за задатак да решава сукобе између две извршне власти, пије свуда на исти начин расправљено. Као и остала питања која су везана за г иринцип поделе власти, и оно иоси на себи политички карактер, и оно се непосредно тиче државнога уређења Организација тога суда зависи од самога система који је, у иитању поделе власти, у једној држави усвојен. И, напомена коју смо већ раније учинили, пошто и тај систем не остаје увек исти, већ се ирема приликама и нолитици мења, органнзација суда за сукобе, будућн у зависности од тих промена, различна је нрема временима у којима је иосматрамо. Тешкоћа питања долази отуда што су судска и административна власт једна од друге одвојеие и независне: судска власт има свој особеии круг надлежности у који администрација нема права улазити, и обрнуто, ова пос.лсдња можо једина примењивати законе из своје соп-

1) Аргуменат у чију се вредш ст с разлогом може сумљати; јер, ни проииси гра) ( анскога ваконика о својини, службеностима, аалози, уговорима не говоре о држави, вс се тичу одноеа појединаца, па опет то ништа није сметало да се приана надлежност судској влаети 8а сиорове у којима има да се раснраве горња питања између државе и поједанца.