Branič

стр. 384.

б р а н и ч

број 11.

с.шли еу да могу издвојити из опгате аитропологије, специјалну грану, пргшичну антроаологију. С друге страпе, статистика , — чији је предмет методичко груписање из масе друштвених чињеница сиособних за извесну оцену, нарочито бројну, — Дала јејош сигурније и тачније податке. Има ли за криминалисту згоднијег дгуштвомвра него што је статистика, способна да му учини аналогне услуге, које термометар чини физичарима? Број кривица, место где су оне учињене, околности ко.је их прате, индивидуалне особине преступника, као што су пол, доба, занимање, ступањ образовања, то су многобројни елементи, које је увск лако познати и са извесношћу определити их. Групишите их, приближите их другим елементима, таквим као што је становништво, добре или хрђаве жетве, производња вина, потрошња алкохола, број банкротства, климатичне разлике, итд. — и имаћете готово математичан скуп података, који може послужити карактерисању стања кривичности с гледишта њихових територијалних, политичких, религиозних и економних односа. Али, у овим двама иринципима студије, научна је жетва била врло различна. Закључци једино тачни и непосредно примењивани на законодавство, који се издвајају из већ заједничких радова нових криминалиста ослањају се на статистичка истраживања. Кривична антропологија дала је до сада само неизвесне и нејасне податке. који се још не могу применити на нозитивна законодавства. III. Ако је веровати природњацима нове школе, истина једно је откриће учињено, чији се домашај за оријентацију кривичног права не може израчунати. Аиалишући све симптоме, за које они веле да сретају у организацији преступника, они би гледали у појави ових симптома, појаву аватизма, т. ј. случајно оживљење типова некада редовних код наших предака, варварских предака, дивљих предака, предака порекла животињског. Кривица би дакле била феномен физиолошког и антроиолошог поретка, много пре него феиомен другатвеног поретка. Тако, у овом пакленом кругу, где су по Дантеовим изразима затваране „жалосне расе које су млого изгубиле разума",