Branič

број 11.

ВРАНИЧ

стр . 393.

Форме, којима је ностагао, да се и државни дугови и порези смање. . 1868. постаде Гдедстон први нут министар-председник и био је до 1874. Касније је још три пут сгајао на челу владе 1881. до 1885., затим од јануара до јула 1886. и напослетку 1892—1894. Болест очију принуди га да отступи, а председништво министарства и вођство либералне странке иредаде лорду Розберију. Годину дана касније, Гледстон даде оставку и на свој посланички мандат и изјави, да се сасвим повлачи од активног суделовања у политичком животу. Осим његових заслуга за Финансије своје земље, морамо споменути и његове велике реФорме иа другим обласгима државне администрације, а нарочито његову иницијативу за проширење изборног права и тежње за оетварење ирског хоум-рула. Баш у овоме лежи нрави значај његовог великог духа и неуморног рада и развића за идејама слободе, напредка и правде. Нређе се сам као министар нредседник одупирао тежњама Ираца, а .886. у својој 77. години, дакле у добу, кад људи нису више нристуначни новим идејама, он се са пуним уббђењем сав залаже за идеју, да Енглеска има моралну, и нолитичку дужност, да Ирцима даде право самоунраве као услов за олакшање грозне економске мизерије, која у Ирској влада. Није усиео, да види у овоме погледу осгвареие своје жеље. Напротив његова наклоност Ирцима нроизвела је расцеи у либералној странци. Али неуспех партиског политичара, био је успех идеалисте и државника. Тешко је порећи, да се хоум-рул неће пре или иосле остварити, јер то ће довестн тежња за децентрализацијом, која ће нове Факторе за слободно развиће народног и државног живота увестп у борбу. Одвратност против-сваког насиља и невравде основна је црта Гледстоновог бића и у томе лежи право обележје његовог истинског либерализма. Ово важи и за снољну политику његову, јер он је био свагда за мир, али, ако је морало бити борбе, свагда се заузимао за угњетене и у своме праву повређене. Ово идеалистично схватање међународних проблема изазвало је често п неуспехе у Гледстоновпм плаиовима, јер јс у данашњој нолитици још јача власт од права, још су јачи нолитички и економни интереси од идела и слободе. Но и садање ноколење одало је Гледстону своје иотиуно признање у томе ногледу, а нема сумње да ће касније генерације, које ће беспристраснијо ценити те тежње његове, још впше одати њему заслужену нравду. БРАНИЧ ГОД. V. 3