Branič

БРОЈ 12. Б Р А Н И Ч СТР. 423.

Упитан: „које њега ударио", рече: „даје скитао ио селу, и просио, иа га је један човек ударио, али који и зашто, вели, да не зна". * * * Услед оваких исказа, Начслник срески нарсдио је 13. Авг. 1882. г., да окр. лекар г. Д-р Копше, прегледа Р. „ношто на питања нсће ништа да одговори, и ношто се из целог. ислеђења примећава, да је Р. ово грозно дело у лудилу учинио, како би се Р. могао, ако јо у лудилу ово дело учинио, снровести суду, да се за луда огласи". Душевно стање Ристино, описано је у следећем лекарском уверењу. Оно гласи: ЛЕКАРСКА СВЕДОЏБА 10-га Августа т. г. но наредби Начелства окр. врањског од 9. АвгуСта 1882. Вр. 4983., а у присуотву начелника среза пчињског г. Милоја Мајсторовића прегледао сам Ристу Михаиловића из Дубнице, који је у јутру 9-ога истсга месеца своју снаху Јану секиром на комаде исекао н при тој прилици од другога батином у главу рањец био. Преглед тај вршио се једно ради дознања тешкоће ране, а друго у цељи констатовања душевног стања Ристиног. Риста је притворен у општинској кући. Има му до 70 голина, коса и брада му седа, тело мршаво, изнурено, раст висок, стас витак. Прсти леве руке су му осакаћени. Хаљиие и образ су крвл>у упрл.ани, коса леве ноловине х^лаве је крвљу уленљена. На лубањици леве темеие кости находи се једна 6 см. дугачка, са сагигалним швом успоредна рана, којој су јапећи окрајци гњечени, крнасти. Рана иде до саме кости. Она је причињена од јаког ударца туиим, тврдим дугуљастим оруђем, и мора знатне болове да нроузрокује. Али Риста при испитивашу 'ране не иоказа никакве болне реакције. П}'лс је умерено грозничав. На нитање он каза, да га не боле, да су га неки људи у селима, но којима је просијачио, напали и убили, но он их не познаје. Израз лица нола је жалостан, нола анатичан, и показује уобичајену нросијачку нонизност. Иоглед је несталан. Назива га народ „луди Риста ", као Луд је он одавна и по чаршији познат, од пре 20 година и више. Али било му је лу-