Branič

стр . 406.

б р а н и ч

број 12.

Ми смо обележили у ошпте услове који се траже по закону за конституисање акционарских друштава, а сад ћемо се вратити да иодробније о свему овоме проговоримо. 1. II р а в и д а. Чл 8. закона проипсује шта све морају садржати правила акционарског друштва. Морају бити у двоје поднесена надлежној власти на одобрење, а оставља се, да се у друштвена правила могу унети и наређења, која одговарају нарочитим потребама друштвешш. у границама закона. 2. Уиис деле основне гдавнице, унлаха 10% но свакој акцнји. Потпун упис друштвеног капитала може се ематрати као најглавнији услов за постанак друштва. Ово ]е једна од најбољих одредаба, коју је законодавац ставио, јер се само тако и на тај начиц друштво може стварно и оз биљно конституиСати, а овај иропис (чл_ : 11..) даје стварних гарантија, као и чахтев да се положи 10°/ 0 од целог капитала. Но моЈке се поставити питан.е, да ли се овај захтев тражи само у почетку и при образовању друштва ? Да ли он вреди и онда кад друштво у велико ради, и кад се прве акције потпуно уплате, па се тражи да се капитал умножи, да ли Се онда мора испуњавати овај двојии захтев: целокупан упис и уплата десет од сто, као што је то при нрвобитном каииталу? Ово питање је спорно но нашем закону и може дати у практици тешкоћа, ношто наш законодавац није поставио никакво наређзње у овом погледу. Могло би се истаћи мишљење, да умножавање друштвеног капитала иије подло-лсено овом двојном захтеву, којп се тражи при оснивању друштва, јер с једне стране одредба чл. 11. неприменљива је> пошто она узима друштво при његовом оснивању у самом његовом постајању, и да оиа прописује услове за његово уплаћивање и уписивање, а да с друге стране нема никакве сличности између ове две ситуације и оне кад друштво већ ради. Према овоме мишљењу нзишло би, да би се друштво једно могло основати са малим и незнатннм каниталом..