Branič

г.рој 15.

Г> РАНП Ч

стр. 523.

Хонорар аднокатов. Наука адвоката, речптост, погатење: све то није еспан. То се не продаје. Хонорар мора бнтп слободан поклон, један д]>аговољнн прнлог благодарностн клнјентове. Свакн корак, којим се хоће да определн дена адвокатову раду, вређа достојанетво професије. Тражити хонорар код суда са тунсбом, строго је забрањено. 0 томе важе ова правила: Адвокат има право на награду свога рада; алп не сме да се покаже интерегаџија. Адвокат не нгате нингга од свога клнјента ни пре ни после процеса. Хокорар по својој кОличини мора бити ствар добре воље. Адвокат се са клијентом не цењка. Забрањује се да гато лично предузима. Пријем акта клијеитових јесте уговор изме1)у адвоката и клијента, који не сме. због хонорара да се прекнда. Адвокат не сме да напусти доцкан клијента из страха од његове неблагодарности. Претерани хонорар не сме адвокат да прими, а претеран је кад клијент мора с муком да га набави и понуди. У притвору адвокат не сме да компромитира своје достојанство са питањима о хонорару и новцу. Дужност је савести адвокатове да умери благодарност клијентову и да не прими претерану награду. Ако клијент адвоката свога напусти, онда је дужноет Новога адвоката да га врати и да га не прими, док, што је дужан, не учини. Али адвокат сме да ирими награду и пре свога рада, ако му се поиуди. Адвокат мо.же тражити паграду у налред само оида, када има да ради ван свога ресора или да иде на страну. Како награда није дуг, то адвокат не даје иризнаницу. Само тутору или оиштини даје писмо. Такав је адвокат у Француској!