Branič

стр. 524.

ћ р а ii и ч

број 1б.

И ако погађам шта о оваким дужноетима мислите, опет, Господо Адвокати, морамо желети, да се наше друштвене прилике издигну на такву висину, да се и Српски адвокат може попети на оно високо место, на коме данас светли адвокат француски! «т>§Цз<к«» ОСТАЈЕ И ДАЉЕ ПОД СТЕЧАЈЕМ! У 12. броју „Бранича" од ове године, г. Спаса Радојчић, уважени професор трговачког права на нашој Великој Школи, изнео је на расправу питање: да ли дужпик, коме је отвореп стечај, остаје и даље иод стечајем, пошто је магена имаовина исцриљена и стечајно иостуиање сврилено и закључено у смислу §. 127. закона о стецишном иостуику? И ако ово питање до данас није било никоме нејасно, или бар није ником пало у очи, да је нејасно, јер га свако до данас разумеваше: да се свршетком и закљу»' чењем стечајног аостуаања са дужника, који своје иовериоце није измирио, не скида стечај све дотле, док иотиуно не измири своје иовериоце , —- опет се г. Радојчић, поводом извесне одлуке београдског првоетепеног трговачког суда, нашао побуђен, да ово нитаље изнесе на јавни претрес и расправи га тако: да се исцриљењем масене имаовине и закључењем стечајног иостуиања диже сасвим стечај са дужника и одмах му се иовраКају сва ирава, која је ире стечаја имао и ако свсје иовериоце није измирио. Расправљајући он ово питање као новину, није нашао за умесно, да у њега унесе и научних разлога, него се ограничио на значење иојединих одредаба закона, које се односе на покренуто питање, што му можемо безазорно замерити, јер он, као професор-стручњак, уносећи у расправу и своје научне мис.ш, дао би материјала и побуде нашем законодавцу, да промисли о објашнењу или измени овога законског прописа, те тиме да нам законодавац украти сумњичење у значај истога. Ово је требао да учини тим пре, што признаје, да закони о стечају у Француској, Белгијн, Италији и т д. гласе противно