Branič

стр. 526.

БРАЕ1Ч

БРОЈ 15.

У §. 1. закона о стецишном ностунку, каже се: „ Огецшите је судско аостуиање, у номе се имање каквог ^дужиџка, који своје аоверитеље није у стању да намири, ио оиредељеном у закону реду, измеђч њих аодељује. 1,1 Овај законски текст не значи, да Суд ноступа само са имањем презадуженог, него да он и исиитује и истражује узроке зашто је дужник пропао, да зш случајно или из небрежења нли намерно, па ако нађе, да је случајно — он му на његову молбу даје извесна благодејања, — али му опет не враћа изгубљена права; а ако нађе да је из небрежења или са намером, спроводи га кривичном Суду на осуду; а то значи, да у судско поступање не спада само подела имања ирезадуженога, него н расправа његових личних права. Наши правници, немогући се отрести дуге практике, носе убеђење, да стециште није ништЈ друго, до само судско иостуиањв са имањем дужнииа ; а што истн Суд нма право, да дужника дисциплинарно казни, да истражује узроке његовог пада, да га спроводи кривичном Суду на осуду, то они не узимају у рачун. Дакле не стоји, да је стециште судско поступање само са имањем дужника, него је оно постунање и са његовим личним правима; од куда логично излази: кад Суд исцрпљењем дужникове нмаовине сврши и закључи своје поступање и то објави преко новина, не значи да је тиме свргаено и закључеио судско поступање и са личним правима дужника, која је изгубио самим чином отварања стечаја. Јер, кад је дужник ' самим отварањем стечаја но §§.24, 25, 26,изгубио и]>аво да" са својим имањем управља; изгубио право, да закључује уговоре; изгубно ираво да полаже заклетву; изгубио право, да може бити сведок, вештак, поротник, кмет, посланик и т. д.; кад је дакле сва та нрава изгубио самим отварањем стечаја , док се још није знало насигурно, да је презадужен и да ће своје пбверитеље оштетити; онда, каква би то логика била,. да му се та права повраћају онда, кад га еви судови прогласе за пропалицу и изедицу својих поверилаца? Зар пре, док још није било утврђено, да је пропалица, ннје имао горња нрава; а носле, кад су га судови огласили за нропадицу, да му се иета нрава повраћају'? Наш би законодавац био нешто внше пего смешан, а нећу да рекнем „аљкав/ кад би он одиста одузео