Branič

број 15.

б р а н и ч

стр. 525.

његовом мишљењу, па је ту противност имао разлога да објасни, зашто код њих да буде онако, а код нас овако. Ова његова безобзирност на науку, а нарочито крат у коћа његове расправе, даје нам разлога, да сумњамо, да је он на расправу овога питања покренут општим заинтересовањем, када нам у њој није пружио никакву научну корист као паучар. За потврду свога мишљења: да се са свршетком и занључењрм стечајног рада скида сасвим стечај са арезадуженог и исти се иовраИа у сва изгубљена арава, истакао је поједиие реченице из самих одредаба закона о стецишном поступку, које заиста, узете саме за себе, изгледају за неправника као довољан основ и доказ за потврду његовог мишљења; али кад се узме целина одредаба овога закона, које стоје у логичној вези једна са другом у односу на ово питање, онда Ке изаћи сасвим јасно, да је његово мишлење погрешно. Он је из овога закона узео за основ своме мишлењу ове поједине ставове. Из §. 127. узео је: „чим је цела стецишна маса исцрпљена, суд ће средством новина издати проглас, да је стециште свршено;" који, узет сам за себе, ие значи ништа, а кад се узме цео текст овога §. 127. онда значи: да Суд свршава и закључује само свој судски рад са имањем дужниковим, пошто је имање исцрпљено и Суд нема су чим даље де ради; а да све остале стечајне последице, које су самим отварањем стечаја постале и прострле се по дужнику, — остају на њему и даље, све дотле, док год своје повериоце не измири потпуно. Даље, он је узео из §. 128. ове ставове: „ иосле свршеног стечаја;" „као да је у време стецишта у масу ушло билоу' „иосле занљученог стецишта, и „који су на ирошлом стецишту тражбине иречистили били. " Ако би један или њих више поверилаца поискали, да се стециште на таквим имањем отвори и т. д. Да не би сваку реч из ових изнетих ставова објашњавао и доказивао, да оне не значе оно, што им г. Радојчић придаје, него да оне, доведене у везу са осталим законским одредбама, дају сасвим противно значење, ми ћемо овде изнети разлоге с нашег гледишта и покушати, да докажемо, да је његово мишлење по све погрешно .