Branič

стр. 556.

б р а н ii ч

БРОЈ 1Н.

са њима, нису сурово поступали, као Тесалпјанци са Магнећанима и Перхербнма — „Пенестима". За то, што су били лишени од удела у јавним .државним — пословима, ЈХаконијанци — стари Ахајци шочели су мрзети на Дорјаие па и тајно против њих радити. Поред осталога, они су позвали и Епаминонда, кад је овај с војском у Пелоионез упао, да и у Лаконију уђе, обећавајуЈш му, да се они неће уз Шпартанце •бсрити, нити им ма какву услугу чинити. Ова запетост између њих н Шпартанаца трајала је све док Римљани у Грчку не уђоше и ново стање не створише. 1 ) Сасвим је другојачији државо-правни однос постојао између Шпартанаца и силом покорених Илота и осталих после њих потлачених племена, која су, као и Илоти, ■с оружијем у руци своју слободу бранили Сва та побеђена племена била су обраћена у ираве и иросте робове, са оиштим називом за све „ Илоти^ , над којима је држава задржала врховно право својине. Известан део од ових Илота употребљавао се за вршење општих . јавних — послова, а маса њихова била је раздељена међу завојеваче, којима су земљу обрађивали, стада чували и као покућари све им домаће послове радили и служили их. Поред тога, они ср морали и да во.јују уз своје господаре. У битци код Платеје, сваки Шпартанац имао је по седам лако оружаних Илота уза се: а на мору флоти — они су сачињавали главну силу шпартанску прогив Атињана. Према уставу Ликурговом, цела Шпарта сматрала се као једна ошпта. и иераздвојна фамилија; и нрема томе, сваки њен грађаннн имао је права на сва општа добра, па за то је и сваки од њих имао право да узима Илоте да га служе. Илоти су дакле као иросте ствари, ириаадали и били иотчињени свакоме. 2 ) Али при свем том држава је зодржала свој суверенитет и ирвенствено госиодарство пад свом оиштом својипом, иа ио томе и над робовима. Јер, ма да је закон — уетав — давао право ш власг сваком слободном грађанину, да на своју службу употребљава Илоте, он је ипак то право ограничио и

1) Ба 6гап(Је Еиоук1ор сп. 19. етр. 306. и 307. ЛУа11. Иа^ојге (1е ; 1'е8с1ау. ев. I стр. 92—102.

2) Аристотело у својој .,Д1олитци" св. II.