Branič

врој 16.

Б р А Н И Ч

стр. 561.

ПРИВАТНА СВОЈИНА У П0М0РСК0МЕ РАТУ (МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНА СКИЦА) (Свршетак) IV. Контрабанда. Правила о контрабанди веома отежавају т|)говински саобраћај неутралаца. , Вековима већ спречавају ратујуће странке довоз извесних артикала у непријатељску област. Забрањени предмети, „Контрабанда", а иод извесним околностима и сами бродови, на чак и њихови товари, подлеже суђењу о пљачки. Има случајева. да се и саме неутралне д]»жаве незадовољавају само са опоменом о контрабанди, него да оне саме одређују казне за њу. Развој нојма о контрабанди тешко се може довести у сугласицу са сувременим потребама саобраћаја. Старо енглеско правило, које се одређује по непријатељској употреби брода, тешко ]е данас одржати. Ако је брод упућен у какво неутрално пристаниште, и то Фактички, а не само фиктивно , онда се он не може одузети због контрабанде, макар роба и била намењена непријатељској цели, па било да се она претовари на другу лађу, било да сувим даље иде. Одузимање брода може се само извршити при шговидби за непријатељско цристанипгге. Међутим су амерички судови о пљачки у сецесионом рату усвојили тако звану теорију трајуКег иутовања (Ље (1осћмпе о!' соп^поив Уоуа§'е), која се развила за сасвим друге случаје. Амерички Највиши Суд пресудио је, да се роба и на путу у неутрално пристаниште може одузети, ако се оданде претоваривањем хоће ратујућој страни да упути. Поновљена путовања сматрају се као карике једног ланца, дакле као једна целина. Ово схватање нашло је и у Европи присталица, а у ствари оно и одговара основној мисли целе установе. Јер реч је о ратној помоћи, која се указује робом, дакле о њеном опредељењу. Правна консенквенција с тога захтева, да се роба одређена за непријатеља сматра и онда као контрабанда, ако би и даље ношиљање из неутралног пристаништа ишло непри^атељу сувим. Ово схвагање, које је постало од веће важности тек сад у наше доба, како су се железнице врло развиле, још је слабо продрло. Један од новнх енглеских писаца, Кестл, сумња да ће се моћи одржати досадања енглеска теорија. БРАНИЧ ГОД. V. 2