Branič

стр. 600.

браекч

број 17.

доказ за потврду мога мишљења, али ипак налази, да је моје мишљење погрешно, кад се узме у одену „према целини одредаба закона о етечајном поступку, које стоје у логичној вези .једна с другом у односу на ово питање". Г. Добријевић тим речима хоће да каже, како је оно погрешно због тога, што стоји у супрутности са правилно схваћеном правном природом стечаја и са циљем истога. То га је побудилб, те је нзнео своју теорију о појму и циљу стечаја, изјављујући узгред, да се у њој не слаже са нашим правницима, „који, пе могући се отрести дуге практике, носе убеђење, да стециште није ништа друго, до само судгко иостуачње са имањсм дужпнка ." По тој г. Д. теорији, стечај, међутим, није само судско постунање са имањем дужника, него је ујелно и судско поступање са дужниковим личним нравима, па према томе, кад суд, исцрпљењем дужникове имовине, сврши и закључи своје поступање са имањем и то објави иреко новина не значи, да је тиме свршено и зак.ључено судско поступање и са личним правима којаједужник изгубио самим чином отварања стечаја; јер се ово последње поступање продужава и даље, све док дужник потпуно не измири све своје повериоце. Тек кад буде свршено и то друго поступање, стечај је потпуно свршен, иначе само стецишни рад. Овако схватање стечаја са свим је погрешно. Стечајном је праву непозната деоба стечаја у том смислу на два са свим одвојена судска поступања: на поступање, које се тиче имања, а које г. Д. зове стецишни рад , и на поступање, које се односи на личност и дужникова лична права, а које г. Д. зове стечпј. У стечајном је праву поетојала деоба стечаја на: иминентни, формални и материјални стечај, али је она почегком овог столећа са свим напуштена као неоснована. Изгледа ми да г. Д. на крају овог столећа, на њу својом деобом потсећа.*) Далено би ме завело од питања, које је главни предмет ове расираве, ако би узео да овде изложим и то: шта је стечај и гита је његов нрави циљ. Ја се морам задовољити само да укратко покажем, колико је погрешна ова г. Д. теорија о стечеју, како у томе што стечај цепа на два одвојена дела, тако и у томе, што онај део,

*) 1)-]' уои л'о14егп(1о1'л'; сие копкигаопјпипц 1иг дав веијасће ке1ећ, вап(1 x. стр. 7.