Branič

2*

број 11

в р а а и ч

сјр . 603.

рада, од самог почетка стечаја, — дакле никако. Тај је сдучај, када се по тачки 3. §.3. зак. стеч. отвори стечај против масе умрлог дужника. Ту нема ко да буде деградиран, па нема ни деградације грађанске ни политичке, нема поступања са личним правима дужниковим. Такав је исти случај кад се стечај отвори над имањем акционарског друштва. По г. Д. теорији о стечају, ови би се стечаји могли звати: стецишни рад, али за пакост закон их наш сматра као потпуни стечај. Држим, да сам са овим довољно доказао, да г. Д. нема право кад у појам стечаја умеће и неко поступање судско са личним правима дужниковим, као и да се то поступање не може назвати стечај. Кад пак то поступање није стечај за време стецишнога рада,оно не може бити ни после њега, и према томе, са свим је логичан закључак: да стечаја више нема, чим се сврши стецишни рад. У Француској и Италији, и после завршења стецишнога рада, све до рехабилитације, траје деградација дужникова, али тамо ником и не пада на ум, да ту деградацију зове стечај. У иас пак, као у Немачкој и у Аустрији, ова деградација, бар по правилу, не остаје после завршеног стечајног рада. Да је то тако , ми кемо се уверити из следећег, а тиме ћемо уједно видети, да је погрешан и онај други део г. Д. теорије о стечају, у којем се тврди, да у нас стечај траје све, докде сви стечајни повериоци не буду потпупо измирени. Потпуно измирење свију поверидаца, коме г. Д. придаје тако ведики значај , истичући га као неки битан услов за престанак стечаја, наш законодавац помиње цигло на једном месту , и то у §. 153. зак. стеч. Он у томе законском пропису за тај чин везује само иовра&ај дужниковог арава, да води трговину или какву радњу. Са тим чином, дакле, наш законодавац није условио повраћај свију права, које је дужник усдед отварања стечаја изгубио, него повраћај само једног од њих. Оно што законодавац није учинио, не сме се путем анадогије извршити. Према томе и из тога је јасно, да свршетак стечаја, баш кад се као стечај узме дужникова грађанска и политичка деградација, као што то г Д. и чини, по нашем закону нема никаква посла са потпуним измирењем свију поверидаца. У нас би , осим тога било и врдо незгодно, када би, при свем овом, хтеди везати свр-