Branič

Врол 19.

г> р а н и ч

ет^. 677.

већем објашњењу питања, да према §. 127. стец. зак. такав дужник, не остаје даље под стечајем. 10. септембра. 1898. у Пожаревцу. Ст. Максимовић.

В. Остаје и даље под стечајем. У 12. свесцн овогод. „Бранича" стр. 408—-411. штампана је расправа г. Сп. Радојичића проф. Бел. Школе под насловом : „Не остаје даље иод стечајем". Из разлога, које )е сам писац те расправе изнео, долази се до противног закључка, т. ј. да ироиалица, или онај, који је једном пао под стечај, остаје под стечајем, не само дотле, докле му имовина траје, односно докле се иста не распрода и добивени од ње новац не раздели између његових поверилаца, него он остаје аод стечајем све дотле, докле своје човериоце иотиуно не измири, или док му ови своја иотраживања коначно не иоклоне. То се види из §. 153. стец. поступка, који наређује : „. . . . доиустиКе им се (реч је о банкротима, о лицима која су била под стечајима) да своју трговину илирадњу иродуже, али само тако, ако иокажу, да су сва иротиву њих на стецишту иријављена и доказана иотраживања исилатили". „Ако је стециште иоравнањем свргиено .... ако се сви иоверитељи изјасне, да су а оним., што су у иоравнаи>у отиустили, намирени ; или да они одричући се свог ирава дозвољовччу да се њему доиусти наново трговину водити или радњу какву радггти и . Да закон овај опроштај дугова пропалице не сматра за шалу већ за целу збиљу, на основу које је он пропалици повратио био сва права политичка и имовинска, види се најбоље по категоричкој одредби законској из §. 154., по којој ови опроштени дугови никада бише не МОгу И не Смеју бити наииаКени на штету треКих лица. Шта више та се стега по §. 155. протеже и на сама трговачка друштва и на чланове тих друштава, и то у толикој мери, да јавни члан (код командитних друштава) БРАНИЧ ГОД. V. 2