Branič

стр. ВТв.

бранич

број 19.

лаца из тога имања, и тумачећи ту одредбу у том смислу они су и иехотично превидели значај прве тачке овога прописа. Осим тога пропис §. 129. даје нам још јачи доказ, да је дужник после свршеног стечаја по §. 127.задобио; понова сва права, која је и пре стечаја имао (оеим радње о којој §. 153. стец зак. говори), .јер из речи: „доцније стеченог или припалог имања" и става: „који се на новоотвореном стецишту пријавили буду" што значи, да он може имати и нових поверилаца, види се, да су му те способности (саизволење за уговорне свезе) враћене по дигнућу стечаја, пошто сопсткеност могу да стичу дица потпуно способна за правне везе (саизволеље), изузимајући случаје код лица у §. 533. грађ. зак, о којима овде није говор. Зар они могу имати нових поверилаца без способности за упражњавање грађ. права? Да такав дужник после свршеног стечаја може јавна права да упражњава, ако за то има и друге (прописане) реквизите. наводимо члан 18 изборног зак. од 1870. год., који је сада у важности, који искључује свако противио тумачење. Он гласи: „Не могу бирати посланике: „Они на којима је стециште отворено до свршетка а свршетакје стецишном поступку, као што смо рекли, онда, кад суд по §. 127. средством новина објави, да је стециште свршено, напомињући, да су дужници (презадужени), над којима је стециште на овај начин сврп1ено, упражњавали политичка права (бирали посланике), па кад они м»гу да упражњавају јавна права, била би бесмислица тврдити. да не могу упражњаватп грађанска (уговорна и т. д.) јер ба то значило, да, су ова два закона у сукобу, што се са правног гледишта не сме претпоставити. И тако стечајни је дужник без способности грађанске ијавне, докле стечзјно поступање траје, а не и после свршетка игтог. Надамо се да смо са ово неколико речи потпомогли: