Branič

ОТР. 754.

Г. Р Л II II Ч

ВРОЈ 21.

тројански рат, сасвим сумњива сгвар, да су и постојали, а нарочито сам тај рат да је био у оној форми и обиму, у каквим се описује у епосу Омировом „Илијади" и „Одисеји Ово што рекосмо о Илијади јогп у већој мери иреди за спевове Езподове и Еврипидове, који се датирају неколико векова после тројанског рата, а којима је за основицу служила „Илијада", као и предање народа, које се у току векова и са колена на колено попуњакало, и појезиом и митологијом китило. За историјско доба грчко, ропство се у Грчкој јавља у масама; а иајгпавнији му је извор био како страни упади — Дорјана и Тесалијанаца — тако и иеирекидни унутарњи ратови између ситних и многобројних државица и вароши јелинских. И у самој Атини, и код њених савезника, било је такође робља у знатном броју, али се са њиме, у сравнењу са Шпартом и осгровом Хиосом, блаже поступало, као што смо то мало час излокили. Атина је била републиканска па и демократска, а уз то још и индустриска и трговачка држава; док је Шпарта била војничкодеспотска монархија. коју су дошљацн освајачи— Дорјани — основали, и у њој силом оружија своје господство над покореним урођеницима одржавали. Поред тога, атинска је република била колевка и центар грчке образованости, — вештина и наука — боравиште философа, па је према свему томе сасвим природна ствар, што је она са својим робовима, које је махом куиовином пабављала, иешто хумапије поступала, но што су то Шпарта, Хиос и осгале грчке државице и колоннје чиниле. Узрок и разлог овом само ре /ативно блажем иоступању са робовима у атинској републицн, поред већ раније наведенопг, био је у главноме државничка мцдрост и иолитичка увиђавност Атине , која је водила о себи н свом опстанку рачуна, и иредвиђала све оиасности и зле иоследице, које би је могде снпКи од могуИе иобуне робова ; од чега је и сама Шпарта, као војничка држава, непрестано страховала. Ово блаже поступање са робл>ем у Атини чинило се дакле са два разлога: прво из човечности , а друго, и иоглавито, из иолитичког и економског рачуна , т. ј. да се одклони револуцчја робовп, и да се сиречи тајно и у веАем броју одбегавгње робова, те да би се увек имало довољио бесплатних руку за рад и шиекулацију.