Branič

би)ј 21.

ВРАНИЧ

стр. 757.

ову студију издаћемо у засебној књизи. Том приликом допунићемо и распространићемо је на извесним местима, како бн изнели што потпунију слику ропства из старога доба. Материјал, који за ову ствар вал>а прибрати и еистематички га средити, врло је велики, а и разбацан је; па с тога се, поред велике пажње и труда још и доста времена тражи. ^>^4» :

КОИВЕРСИЈА ЈАВНИХ ДУГОВА (нАСТАВАК) 1Г. Подела државних дугова При задуживаЕву може држава обпезати се да врати дужни капитал (са или без камате) или примити само на себе обвезу, да тај капитал годишње укамаћава. Према томе државни се дугови деле на повратне и неповратне. Ако је повратни дуг контрахиран на кратко време, онда је он једна врста т. з. летеКих дугова (благајвички записи). Ако се дуг враћа тек после дужег рока, онда се зајам увршћује у фундиране (старе) дугове. У фундиране државне дугове рачунају се осим сада поменутих по дужем року повратних дугова и неповратни дугови, који се обично зову рента. Ови неповратни дугови, код којих је повериоцима обећана само непрекидна годишња камата, могу се закључити са правом одказа од стране државе или без тога права. Ако држава има право да рентски дуг одкаже, то је она сачувала себи могућносг, да се враћањем именитог дужног кааитала ослободи даље обвезе на плаћање камате Ако пак држава при закључивању зајма није задржала то право, онда она нема могућности да капитал тим начином врати. Нитање, да ли је нека рента одказива или неодказива, добија тада нарочити значај, кад услови укамаћења