Branič

стр . 776 в р а н и ч врој 21.

Потто јо решено, да се са Француском и Белгијом ступи у сноразум због заједничког постунања са ослобођ. осуђеницима, поднео је адвокат Ангствурм (Минхен) извештај о неусиесима старања о осуђвницима. Узроци су унутарњи и снољни. Унутарњи, који доносе поврате преступника, леже у самој личности њиховој. Са онима, који се поправити не могу, који су рођени злочинци или су више пута у повратку, не могу пишта учинити ни држава ни друштво. Треба се само старати, да се одвоје од оних, који су подобни за ноправку. Спољни узроци могу се изразити једном речју: нужда! Задаћа друштвена није да проналази, како се нужди у опште може стати на пут, него само то, како ће се ослобођени осуђеници сачувати од нужде. Треба дати средства за издржање онима, који су за рад неснособни. Али је мучна ствар са онима, који због свог ранијег ноложаја и неспремности или слабости нису за рад нодобни. Њихов поврат злочину врло је вероватан и појмљив. Треба жигосати нарочито оне, које ослоб. осуђенике ниским денунцијацијама иотискавају из њиховог занимања. И ако треба поштовати слободу штампе и јавности, ипак у интересу ослобођених осуђенака и њихових нородица треба препоручити штампи више пажње у овоме ногледу. Посде дуже дебате, у којој су споменути интересантни практички случајеви, одлучено је: 1). Непоправљиве злочинце не треба подвргнути друштреном старању; 2). У колико државни закони дозвољавају и ако се држава сама не брине, треба се старати о васпитињу малолетника, чији су родитељи под казном или су они сами кажњени, — примањем у нарочите заводе; 3). Препоручује се установљавање нисарница, у којима ће рада наћи они, који су неподобни за телесни рад. Донете су још неке одлуке мање важне, а за тим је скун закључен. *■ * ■!: Код нас су са надлежне стране чињени више пута кораци, да се пристуни реФорми наших казнених завода, за што има и доста знатан новчани фонд , а нарочито да се и за малолетне осуђенике уведе сувремени начин постунања Но сви радови и закључци разних комисија остадоше до сада не извршени и нама се чини, да ће и на овоме пољу приватна пницијатива моћи учинити и ностићи оно, што држава с дана на дан одлаже. Неоопоран је Факт, да су код нас многа удружења у корисном или