Branič
стр. 810.
б р а н и ч
број 22.
посао, док је пуномоћство но својој природи више уговор доброчини, нетератан. Према томе ако би се тврдило, да је уго вор комисиони закључен као нетеретан и бесплатан, то би се морало и доказати свагда чим комисионар то оспорава. У оваком спору комисионар има за се јаву законску претпоставку. У пуномоћству је обрнут случај: огшв ргођапсИ је на пуномоћнику, који би тврдио да је радио за награду. Осим ових најглавнијих практичких раздика између комисиона и грађанског пуномоћства има и других, које су освештане утврђене практиком и обичајима. Ну није овде место истидати их. Са њима ћемо се упознати у току даљег расправљања, а сада је питање о осповној разлици између ова два правна посла, о разлици која за собом као консеквенце повлачи све секундарне разлике, међу које долазе и напред поменуте две. Ево шта вели ^акон : „Набављач или комисионар онај је, који ради под својим сопственим или ортачпим именом за рачун другог, наручитеља (комитента)" §. 58. трг. зак. Другим речима : Комисион је уговор по коме се једно лице комисионар, обавезује, да ради иод својим именом за рачун другога, комитента. „Уговор пуномоћни јесте такав уговор, којим ко власт добија у име другога и за другога што чинити пуноважно". (§. 609. грађ. зак.) Из упоређења ових законских прописа изгледа, да је сва разлика између комисиона и пуномоћства у томе, што у првоме мандатор (Шо 8еши) ради у своје име. а у другоме у име свог налогодавца. Ну, то би била једна заблуда. Обе деФиниције законске, по нашем мишљењу, нису нотнуне и тачне. Нетачност ових деФиниција у овом је: Прво : разлика између комисиона и пуномоћства била би но њима толико оштра, да се неби могло рећи, да су ова два правна посла но природи својој једно исто. Како би се смело рећи да је комисион један облик пуномоћства, кад би стајало, да иуномоћства може бити само тако, ако мандатор ради под именом свог властодавца, док међу тимГ комисионар ради увек обратно ? У том сдучају имали бисмо два са свим различна правна посла док је неоспорна, историска истина, да комисион није ништа друго до пуномоћство оримењено у трговачко-правном саобраћају. Другу такву разлику истичу поменути законски прописи. Истичу разие нлнне на које мандатори извршују налоге својих