Branič

број 22.

б р а н и ч

стр . 809.

комисион (По нашем, француском и немачком законодавству) од Боривоја Л. Поповиба*) евршеног правника. „II п'у а пеп дне шаЈпИеппе 4аи4 1е соттегее, дие 1ез соптпаатппан-ев". 8 а V а г у ПРВИ ДЕО. ОПШТИ ПОЈМОВИ. !. ПРАВНА ПРИРОДА КОМИСИОНА. По својој природи комисион није ништа друго до један нарочити облик нуномоћства. Сва законодавства оглашују ово пуномоћство за трговачки носао и подвргавају га трговачким законима. Према томе, правила законска, која важе за комисион другчија су од нравила, која важе за оно пуномоћство, које стоји нод владом грађанског законика. Настаје сада нитање : како ћемо да разликујемо ова два уговора пуномоћства ? Другим речима: са каквим особинама треба да се појави пуномоћство, па да се може ре!>и, ово се пуномоћство назива комисион — то није обичан грађанско-правни посао већ трговачки — тај уговор не потпада под опште грађанско право, већ под специјално трговачко право ? Питање ово ни.је чисто теоријско. Практички интерес овог разликовања у томе је већ, што законодавац, као што напоменусмо, утврђује за комисион нарочита правила, која за обично нуномоћство не важе. Овде мислимо поглавито на ирописе §§. 58. и 59. нашег трг. законика, који дају комисионарима неко „првенствено право", неке привилегије. Тих нривилегија немају обични пуномоћници. Даље, самом ириродом комисиона као трговачког посла упућени смо на то, да га сматрамо као двостран теретан нравни *) Ову раснраву, о нредмету који је код нас * ало обрађен и у којој су свестрано разрађ°на сва патаља о комисиону, одликовао је ПроФесорски Савет Нел. Школе о Св. Сави ове године наградо« Љ Вел. Краља. Простор нагаега тиста не допушта, да можемо гнтампати цео спис, но ми ћемо из истога, осим овог одељка, приказати у овогод. свесци „Бранича" јого и одељак : Предмети Комисионог уговора. Уредн.