Branič

БРОЈ 22.

В 1Р А Н И Ч

стр. 819

томе дебате у француско.ј комори у првим деценијама XIX. века приликом векања ранних пројеката о кснверсији. Као најглавнији доказ против легалности конверсије истакнуто је, да нонуда једновременог враћања дуга није довољна, јер истина невероватна али ипак могућа опција већег дела рентиних ималаца за враћање дуга може то учинити идузорним ; с тога понуда те врсте није једно исто што и истинска понуда враћања, које приватно право захтева за ослобођење од дужне обвезе. За оцену да ли је овај приговор основан довољно је да упутимо на то, да је држава са својом понудом да враћа дуг својим повериоцима у истом положају, као и нека банка, која је издала новчанице, у оном елучају, кад имаоци новчаница дођу на благајнпце, да их у новац претворе. У оба случаја главно је само то, да се издржи први јуриш потражилаца, „гип" — као што веле Ивглези. Ако се то. претури, време је добивено, а тиме је свз добивено. Са правом одказа од стране државе морају се у нсто доба предузети кораци, који јемче за фактичку исплату дуга. Француски министар УШе1е оснива своје тврђење о законитости одказа и враћања дуга на златној изреци, која се од тога доба често цатира: „И е^ак епсоге (1е по1те с!еуо1г <1е поиз аазигег ]е& шоуегт (1'орегег еи геаШе 1е гешћоигбетен!;, 811 еЈаЈ!: гссћипе. саг 1а јизИсе «1е 1а тезиге, сотте еа геи881*е, героваИ; зиг се1^е ро88ГМШе : '. Правда и успех извршења права враћања оснивају се на могућности, да се ово враћање фактички оствари. У горе поменутим дебатама у француској комори оспорено је и право државе у опште на одказ и враћање дуга. Томе напротив истакли су присталице конверсије правило, да је то право државе свето, неотуђиво и незастариво, као и да граћански законици не знају за случај, да се неки дуг не може вратити, а и да за вечиту ренту нема изузећа од тога правила. За тврђу тога мишљења вођена су научпа правна истраживања и њихов резултат — да се рентски дуг може исплатити — до кога је дошао н. пр. за италијанско, или исираввије речено за бивше неаполитанско право аутор Грималди, примењен је рег ала1оЈпап1 и на однос државс као дужиика.